Ко ће нам чистити природу ако истрeбимо лешинаре

Међународни дан посвећен заштити лешинара у нашој земљи се обележава од 2009. године, а иницијатива да се установи овај датум је покренута у Њујорку, само годину дана раније, наводи гост Јутарњег програма, биолог Саша Маринковић из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

„Од 15 врста лешинара који живе у Евроазији и Африци, 13 је пред истрабљењем. Они имају врло значајну улогу у природи и њихов нестанак ће утицати на промену начина живота у природи на који смо навикли. Они разлажу органску материју у природи, а Африка и Азија су остали практично без чистача природе“, наглашава Маринковић.

Један од разлога зашто је бројност лешинара толико опала је и увођење ветеринарских мера, забрана излагања угинуле стоке због санитарних проблема, спаљивање или закопавање. Све је то додатно отежало њихов опстанак пошто они чисте пашњаке од угинуле стоке. На тај начин они спречавају ширење заразе сточних болести.

Поред тога, повећано распадање органске материје због присуства бактерија представља додатни проблем зато што оне мутирају и могу да изазову епизотије, додаје биолог. Такође, превелика употреба антибиотика довела је до појаве супербактерија, што ће изазвати проблеме и код људи.

Белоглави суп је заштитни знак Увца и то је ретко место где је ова заштићена врста, уз труд наших стручњака, успела не само да преживи, већ и да се увећају њихове колоније, које данас износе око 600 примерака, што је највише на Балкану.

„Колеге су урадиле и генетска истраживања и показало се да белоглави суп припада посебној врсти која може да опстане и у континенталним климатима, пошто је суп медитеранска врста. С друге стране, нисмо успели да сачувамо три врсте лешинара – белу кању, брадана и црног лешинара који су ишчезли код нас. Данас у Европи постоје програми за враћање ове врсте. Претпостављам да ће бити привучен овим јатом белоглавог супа, па ћемо можда и ми да добијемо“, наглашава гост Јутарњег програма.

Иначе, традиција белоглавим суповима придаје натприродне особине. И данас се у крајевима где живе ове птице причају легенде да је то света птица, да живи 500 година, да предводе олују, да виде у будућност.

„Та традиција је уграђена и у династију Немањића, пошто је белоглави суп препознатљив по тој белој гривици око врата, препознаје се на грбовима, има га у манастиру Жичи, Љубостињи и многим другим манастирима. Тако се сматрало да су они веза између овог и оног света“, каже биолог Саша Маринковић.