Србин који је „избацио“ дизелаше са немачких путева на молбу Ангеле Меркел

Предавач, проналазач, научник и менаџер. Комесара Европске уније за еколошка возила, проф. др Дејана Илића, Ангела Меркел лично је задужила да очисти немачке градове од загађења.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, проф. др Дејан Илић истакао је да га је Ангела Меркел лично задужила да надгледа развој и будућу производњу акумулатора, односно батерија за електроаутомобиле.

„Циљ Ангеле Меркел је био да се до 2020. године оствари милион електроаутомобила на немачким путевима. Оног тренутка када је Немачка донела одлуку да изађе из нуклеарне енергије, било је доста питања: Како снабдети једну велику индустрију, којом будућом енергијом? Како уштедети електричну енергију“, истакао је Илић.

Друга тачка била је како снабдети индустрију чистом или зеленом енергијом, трећи пројекат је био дати алтернативу.

Шта је алтернатива у Немачкој, а шта би могла да буде код нас?

„Када говоримо о енергетском снабдевању, Србија има још доста угља, његов проценат је још мали, али видим велику шансу када се говори о малим хидроелектранама. Сада то мирује, јер нисмо добро испланирали у којим крајевима, на којим рекама и притокама то треба реализовати и ту видим много проблема. То су административни проблеми и то не сме да сахрани будућност једног таквог извора“, објаснио је професор.

Додаје да имамо много ветрова који дувају са разних страна, до сада су они неискоришћени. Имамо много више сунчаних дана него једна Немачка. То не користимо довољно и не градимо соларне паркове, који у Немачкој ничу као печурке.

Како растеретити Београд, шта бисмо могли да урадимо код нас?

„У Београду треба увести зоне где се могу кретати одређени аутомобили. Треба направити прстенове кретања“, сматра Илић.

Захваљујући њему, човечанство има микробатерије у мобилним телефонима и лаптоповима и свим преносним уређајима, а направио је праву револуцију у свету и добио место директора „Варте“.

„Без тима не може ништа да се уради, до положаја директора долази се тешким путем, поготово за једног странца. Када достигнете крајњи циљ, онда сте њихови. Имао сам много храбрости да се ослоним на један млади тим. Важно је пратити апликације, бити у систему и знати шта ће доћи“, истиче професор.

Илић истиче да млади људи треба да знају да није важно бити само добар програмер, већ добар програмер који ће осетити шта је потребно на тржишту и коме се нуди производ.

Више од 600 ваших патената примењује се у пракси, а 200 чека на објављивање...

„Поносан сам на смарт картице, на батерије које су се уграђивале у медицини, на прву батерију која је уграђена у пејсмејкер“, рекао је професор Илић.

Порука младима је да физичка активност треба да буде њихов први хоби, али да је потребан и други хоби, а то је учење и инвестиција у знање.