Србија је сада дом за две нове врсте птица

Сјеничко-пештерска висораван највеће је крашко поље у Србији. Красе га непрегледна поља пашњака и ливада на којима тренутно пасе око 100.000 грла оваца, говеда и коња. Подручје има специфичну климу коју одликују снежни и изузетно хладни зимски месеци, због чега га називају „српски Сибир“.

Приликом обиласка акумулационог језера између села Карајукића Бунари и Браћак истраживачи су 15. јуна забележили нову врсту птице за Србију – азијског златног вивка (Pluvialis fulva). Одрасла птица фотографисана је док се одмарала на травнатој обали језера. Свега два дана раније на истом језеру откривене су две територије малог барског петлића (Zapornia pusilla), што је први случај бележења ова врсте током гнездилишне сезоне у Србији.

Азијски златни вивак насељава далеке пределе тундри у источној Азији и Аљасци. Светска популација је у опадању, а процењује се на 190-250.000 јединки. У Европи је врло редак посетилац, а основни разлог је то што се зимовалишта налазе дуж приобаља Тихог и Индијског океана.

Мали барски петлић је мистериозна мочварна кока величине чворка која до сада није потврђена као гнездарица Србије, пре свега због начина живота и специфичних станишта која насељава. Врста је углавном активна ноћу и оглашава се веома слично жабама у великим травнатим мочварама. Присуство малог барског петлића у Србији са сигурношћу је поврђено тек 2018. иако је до тада више пута наводно бележен, углавном у Војводини.

Истраживања птица Пештера Друштво за заштиту и проучавање птица Србије ове године спроводи у оквиру пројекта „Заштитимо водена станишта Пештера“ кога финансира фондација „Euronatur" из Немачке, уз подршку Туристичке организације Сјенице, стараоца Специјалног резервата природе „Пештерско поље“.

Пројекат има за циљ да установи степен угрожавања природних мочварних и тресавских станишта која су под утицајем индустријског ископавања тресета.

Значај подручја препознат је и ван граница Србије будући да оно ужива статусе Међународног значајног подручја за птице, Међународно значајног станишта биљака, Одабраног подручја за дневне лептире у Србији, Влажног станишта од међународног значаја (РАМСАР), а део је и ЕМЕРАЛД еколошке мреже Републике Србије.