Три и по милијарде динара за рециклере
У буџету за следећу годину више ће се издвојити за животну средину. А увођењем циркуларне економије у преради отпада од хране, пластичне амбалаже и електричне и електронске опреме у наредних десет година могло би да се уштеди више стотина милиона евра и обезбеде хиљаде нових радних места.
Предложени буџет за животну средину већи је за 27 одсто.
„Кад погледате само буџетски фонд, он ће заправо бити већи за 45 одсто и ради се заправо о повећањима у различитим областима али највећи повећање ћемо имати у оном делу где смо предвидели подстицаје како се то каже стручно за такозвану рециклажну индустрију“, каже министар заштите животне средине, Горан Триван.
Према његовим речима, износ тих средстава ће бити негде у висини од око 3,5 милијарди динара на годишњем нивоу.
Србија данас троши 20 одсто више ресурса у односу на Европску унију.
„Србија је девет пута неефикаснија у производном процесу, два и по пута троши више енергије по јединици производа и то је индикатор и за државу и за бизнис сектор да радикалан заокрет мора да се направи према циркуларној економији“, објашњава Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију ПКС.
Србија прерађује мање отпада него земље ЕУ, али им се приближава.
„Детаљним анализама смо утврдили да су сектори који имају највећи потенцијали за развој увођењем концепта циркуларне економије отпад из пољопривредне и прехрамбене индустрије, затим амбалажа и пластика и електрични и електронски отпад“, истиче Марија Богдановић, вођа пројекта "Управљање отпадом у контексту климатских промена" из ГИЗ-а.
У Немачкој се рециклира 80 до 90 одсто отпада. Први немачки закон о кружној економији донет је 1996. године, када је министарка заштите животне средине била Ангела Меркел. За Европску унију је увођење циркуларне, односно кружне економије, кључно за развој будућег економског модела Европе.
„Као земља кандидат, Србија прилагођава своје законодавство са Европском унијом у свим областима, укључујуцћи животну средину и економију. Немачка подржава Србију на том путу, како политички тако и финансијски. Од 2000. године немачка влада је у развојне пројекте у Србији уложила више од две милијарде евра“, каже Томас Шиб, амбасадор Немачке у Србији.
Истраживање ГИЗ-а показало је и да у Србији 78 одсто отпада од пластичне амбалаже заврши на депонијама и у природи. Неким производима од пластике потребно је и 500 година да се разграде. Зато је неопходно да се унапреди систем сакупљања и одвајања отпада.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар