За спас планете током живота морамо засадити бар 30 стабала

У прашуми Амазоније, најбројнијем станишту биљних и животињских врста, која се назива и „плућима света“ и која је један од највреднијих ресурса који Земља има, јер производи кисеоник и апсорбује огромне количине угљен-диоксида, ове године забележено је више од 70.000 пожара. Скоро два пута више него прошле године.

„Свака десета врста која је позната науци на планети живи у амазонским тропским шумама, што значи да ми угрожавамо 10 одсто популације живог света. То је апсолутно ненадокнадиво. Домородачка племена која живе у тропским кишним шумама које су угрожене чине око 30 милиона људи“, напомиње биолог Душка Димовић из Светског фонда за природу.

Пожари у Амазонској прашуми, али и у Русији, Канади, Грчкој, озбиљно нарушавају здравље планете и убрзавају климатске промене.

„Појачане емисије гасова стаклене баште акумулираће огромне количине угљен-диоксида, због чега ће доћи до још бржег повећања средње глобалне температуре, а то ће још више утицати на локалне појаве екстрема и лагано, али сигурно загревање наше планете“, наглашава доцент др Ана Вуковић, метеоролог са Пољопривредног факултета у Београду.

Када би се шуме које постоје на земљи изгубиле, емитовало би се десет пута више угљен-диоксида него сада. Најефикаснији а и најјефтинији одговор на климатске промене, јесте глобално пошумљавање.

„Да би се добио екосистем са свим својим сложеним функцијама какав је био пре ових пожара, да би добили ту квалитетну тропску шуму потребно је више десетина година, а да би се успоставио квалитетан шумски екосистем барем 50 до 60 година. Свака особа би у свом животу требало да сади 30 до 40 стабала“, напомиње професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета у Београду.

И док неки уништавају и пале шуме, други су озбиљно приступили пошумљавању. Нови Зеланд је све је ближе циљу да засади милијарду стабала. Етиопљани су у једном дану успели да засаде више од 350 милиона стабала.