Сатурн поново изненадио научнике – „Хабл“ открио џиновски десетоугао на јужном полу

Насин свемирски телескоп Хабл недавно је открио џиновски, еволуирајући, десетострани атмосферски талас који окружује Сатурнов јужни пол. Ово је први пут да је велики, правилни млазни образац примећен на јужној хемисфери планете.

Ова карактеристика изгледа изузетно слично Сатурновом чувеном шестоугаонику на његовом северном полу, али је такође и знатно другачија, што указује да астрофизичари у реалном времену могу да прате развоју новог атмосферског феномена на овом гасном гиганту.

Тим истраживача из Шпаније претпоставља да је у питању вртложни и нестабилни декагон, који је вероватно већи од нама познатог хексагона на северном полу Сатурна, који је откривен осамдесетих година у Насиним истраживањима.

Спајањем неколико година Хаблових посматрања која датирају од 2023. године, истраживачи су открили суптилне назнаке структуре које су почеле да се појављују пре него што је постала јасно дефинисан образац. Та посматрања су обављена као део Хабловог програма „Наслеђе атмосфере спољашњих планета“ (OPAL), који већ више од деценије фотографише спољашње планете сваке године. 

„Никада нисмо видели ништа слично овоме на јужној хемисфери Сатурна“, наводи Ејми Сајмон, коауторка студије и главна истраживачица OPAL-а у Насином Центру за свемирске летове Годард. Напомиње и да је северни шестоугао био видљив током досадашњих снимања, али структура на јужном полу је другачијих карактеристика и чини се да се појачава, што научницима даје ретку прилику да прате развој овог џиновског атмосферског обрасца. 

Откриће је било могуће зато што је промена годишњих доба на Сатурну постепено враћала јужни пол планете тако да је дошао у видокруг са Земље, где су астрономи који колективно анализирају слике Сатурна са земаљских опсерваторија први пут идентификовали његов јужни пол.

Агустин Санчез-Лавега, главни аутор нове студије, истраживач је на Универзитету Баскије у Шпанији. Универзитет управља веб-сајтом под називом Планетарна виртуелна опсерваторија, која прихвата слике планета Сунчевог система са земље које могу да коментаришу посматрачи широм света.

Управо на тим сликама, први пут 2024. године, Санчез-Лавега и астрономи аматери Тревор Бери и Жан-Пол Оже приметили су суптилну таласасту траку дуж јужног пола. Додатне слике из 2025. године снимљене са земље још снажније су наговестиле ову десетоугаону структуру.

Хаблов поглед из свемира нуди неупоредиву оштрину слике и просторну резолуцију током пуних ротација Сатурна, без замућења због земљине атмосфере. 

„С обзиром на симетрију Сатурна у његовом систему млазних струја север – југ, трагамо за панданом Сатурновог северног шестоугла на јужном полу на Хабловим сликама од 1990. године“, објашњава Санчез-Лавега. „Слике са Насине летелице Касини, која је кружила око Сатурна између 2004. и 2017. године, такође нису показале назнаке дуговечне формације. Хаблови подаци потврдили су присуство ове форме још до 2023. године.“

Талас се налази унутар једне од снажних млазних струја Сатурна и протеже се кроз више слојева атмосфере, што указује да није само облик на нивоу облака, већ вертикално продужена атмосферска структура. Привидни положај десетоугла се благо помера, јер Хабл снима слике са различитих таласних дужина. Те различите таласне дужине испитују различите висине у Сатурновој атмосфери.

„Најинтригантнији део за мене је то што се чини да се ово формирало тек недавно“, напомиње Сајмон. „Питање је зашто се изненада формирало сада када га раније нисмо видели?“ 

Потребна су даља истраживања

Аутори кажу да су потребна даља истраживања помоћу Хабла и Насиног свемирског телескопа „Џејмс Веб“, као и анализа компјутерских модела, како би се разумело како се десетоугао формирао, колико дуго може трајати и како се упоређује са дуговечним шестоуглом на северу.

Дуготрајно функционисање Хабловог телескопа омогућило је астрономима да прате промене током времена на планетама Сунчевог система и другим астрономским објектима .

Уместо да пружи само један снимак, програм OPAL омогућава научницима да прате сезонске промене, краткотрајне олује и идентификују друге атмосферске карактеристике које се споро развијају током времена.

„Када смо започели OPAL програм, очекивали смо убедљива изненађења, али нисмо знали шта тачно да очекујемо.Многа открића која видимо из OPAL-а нису заснована само на једном посматрању, већ на годинама и годинама података. Редовна посматрања током времена омогућавају многа нова открића", наводи Мајк Вонг, коаутор студије са Универзитета Беркли у Калифорнији. 

Тим планира да настави посматрање Сатурна како би утврдио да ли се декагон стабилизује у дуготрајну, стабилну конфигурацију попут северног шестоугла или наставља да еволуира. Будућа посматрања би такође могла помоћи научницима да утврде шта покреће талас, шта открива о атмосферској динамици џиновских планета широм Сунчевог система и како се они могу да повежу са онима које видимо на Земљи.