Два века од рођења Љубомира Ненадовића – путописца који је обликовао српску књижевност

Поводом 200 година од рођења књижевника, једног од утемељивача српског путописа, дипломате Љубомира Ненадовића, у Српској академији наука и уметности, институцији у којој је био међу њених првих 16 редовних чланова, одржана је свечана академија.

Просветитељ европског образовања из знамените породице, отац му је био Прота Матеја Ненадовић, а деда кнез Алекса Ненадовић, био је један од првих Срба који су се школовали на страни, у Прагу, Берлину, Хајделбергу, Женеви и Паризу, што је пресудно обликовало његов књижевни и просветитељски рад.

Једно време био је и професор Лицеја у Београду и начелник Министарства просвете.

„Он је писац и човек кога је веома лако волети, то бих хтео да истакнем. Али изузетно је био талентован не само као песник и као путописац, него је чињеница да је због свега што је постигао у животу, као дипломата, и као чиновник, као наставник, имао је веома снажан утицај у школству, да наше школство које је тада почињано ни ишчега, бојим се, добије један облик који је у потпуности достизао оно што су имале нације у окружењу“, наглашава проф. др Радослав Ераковић.

Широког филозофског образовања, упознат са савременим идејама, Љубомир Ненадовић значајан је био не само за српску књижевност 19. већ и 20. века.

„Три су ствари по којима је Љуба Ненадовић остао непомерљив у српској књижевности. Прва ствар, то је снажан утицај на каснији београдски стил. Друга ствар, то је његов путописни рад. Достигао један врх у 19. вијеку који је назначио оно што ће се догађати у 20. вијеку. Још једна ствар која је важна, Љуба Ненадовић је први направио хибридизацију жанра путописа јер га је повезао са заправо, направио је од њега биографију“, истиче академик Јован Делић.

Сведок узбудљиве епохе, Љубомир Ненадовић, како је рекао академик Делић, и после двеста година жив је у српској књижевности.