Због новог открића, веровање у живот на Сатурновим сателитима расте

Вероватноћа да један од Сатурнових сателита може да садржи живот порасла је, кажу стручњаци, након што је откривен низ супстанци на бази угљеника које избацује Енкелад. Шести по величини Сатурнов сателит, постао је један од водећих кандидата у потрази за телима која би могла да садрже ванземаљски живот, а мисија Касини – која је завршена 2017. године – открила је да облаци који садрже лед и пару избијају испод површине на његовом јужном полу.

Феномен је забележио свемирски телескоп „Џејмс Веб", а облак досеже скоро 10.000 километара у свемир. Сматра се да је извор овог материјала океан слане воде који се налази испод ледене коре сателита.

Истраживачи који проучавају податке из мисије Касини сада кажу да су открили органске супстанце унутар облака, а неке врсте молекула су први пут откривене.

Др Нозаир Хаваја са Слободног универзитета у Берлину и главни аутор рада, рекао је да су нови резултати повећали познату сложеност хемије која се дешава испод површине Енкелад: „Када се дешава сложеност, то значи да се потенцијал за живот на Енкеладу тренутно повећава“.

У раду објављеном у часопису Nature Astronomy, Хаваја и његове колеге су известили како је њихов претходни рад открио присуство органских супстанци и соли унутар ледених зрна пронађених у прстену Сатурна, познатом као „Е-прстен“, који се састоји од материјала избаченог са Енкелада.

Међутим, како др Хаваја истиче, материјал у овом прстену је стар месецима или годинама, што значи да је на његов састав могло утицати зрачење. Насупрот томе, нови рад анализира податке прикупљене од ледених зрна пронађених унутар самог облака.

„Ова зрна су била стара само неколико минута. То значи да оно што овде хватамо заправо је чисти узорак", рекао је др Хаваја.

Резултати, засновани на подацима инструмента под називом Анализатор космичке прашине, не само да потврђују присуство органских супстанци које су раније пронађене у „Е-прстену" Сатурна – што указује да потичу из Енкелада – већ откривају и присуство других врста. И док су неке од ових последњих раније детектоване инструментима Касинија, друге раније нису пронађене у материјалу из облака.

Иако нови налази не показују да на Енкеладу постоји живот, др Хаваја је рекао да указују на то да постоје сложени хемијски путеви који би „могли довести до формирања супстанци које би могле бити биолошки релевантне".

Резултати, додао је, подржавају планове Европске свемирске агенције да истражи овај сателит у потрази за знацима живота. „Мислим да су сви сигнали овде зелени када говоримо о даљем истраживању Енкеладуса“, рекао је Хаваја.

Др Јерн Хелберт, шеф одељења за Сунчев систем у Европској свемирској агенцији, који није био део студије, рекао је за Гардијан да се план за нову мисију – за коју се нада да ће бити лансирана око 2042. године – састоји од орбитера око Енкелада који ће такође летети кроз облаке, као и лендера који ће слетети у региону његовог јужног пола.

Нова студија, додао је др Хелберт, доказује да сложени пребиотски молекули долазе из подземног океана Енкелада: „То значи да сада имамо све елементе потребне да Енкелад буде дом за живот – течну воду, енергију и сложене пребиотске молекуле. Због тога је веома важно правовремено послати мисију која тражи знаке живота".