Људи ипак имају треће око које су користили наши преци, знате ли где се налази

Наше очи данас делују као нешто сасвим природно и подразумевано, али ново истраживање показује да су прошле изузетно сложен еволутивни пут.

Научници сматрају да људске очи воде порекло од древног, црволиког претка који је живео у океанима пре око 600 милиона година.

Истраживање указује да овај предак није имао два ока као данашње животиње, већ једно једино светлосно осетљиво „око“ смештено на врху главе.

Од једног ока до два

Научници су анализирали 36 великих група животиња како би утврдили где се налазе очи и ћелије осетљиве на светлост. Уочен је образац: ове структуре се јављају или као пар на бочним странама главе, или као једна структура на средини, изнад мозга.

Према тумачењу научника, древни предак је у једном тренутку изгубио пар „бочних“ очију када је прешао на начин живота у коме се мало кретао, вероватно укопан у морско дно. У таквим условима, сложени вид више није био неопходан.

Ипак, централне ћелије осетљиве на светлост остале су очуване, јер су биле важне за разликовање дана и ноћи, као и оријентацију у простору.

Повратак кретању и настанак савремених очију

Касније, када су се ови организми поново вратили активном кретању, јавила се потреба за бољим видом. То је довело до постепене трансформације – из централног „ока“ почеле су да се развијају структуре са обе стране главе.

„Ова промена начина живота подстакла је развој нових очију које су се помериле на бочне стране главе“, наводе аутори.

Тако су временом настала два ока каква су нам данас позната. Остатак тог древног „трећег ока“ и даље постоји у нашем телу – у облику пинеалне жлезде у мозгу, која регулише сан путем хормона мелатонина.

Значај открића за разумевање функционисања мозга

У Истраживању се указује да је развој очију тесно повезан са развојем мозга и сложеног понашања код кичмењака.

„Без очију не бисмо били само људи без вида – не бисмо уопште постојали“, истичу научници.

Овакви налази доносе ново разумевање еволуције вида, али и начина на који су се развијали неуронски системи који стоје иза обраде визуелних информација, закључили су истраживачи.