Светски дан тестенине – како је омиљено јело италијана освојило свет

Италија производи четвртину светске тестенине

Шпагети, макароне, пене, таљателе: тестенина је једно од најпрепознатљивијих јела италијанске кухиње и одавно је освојила свет. Светски дан тестенине обележава се 25. октобра, а подаци објављени поводом овогодишњег датума потврђују да Италија задржава водеће место у светској производњи.

У свету се годишње произведе 17,3 милиона тона тестенине, од чега је Италија 2025. произвела око 4,2 милиона тона. Италијани су и највећи потрошачи: сваки становник у просеку поједе 23,1 килограм годишње. Следе Тунис са 18,8 килограма, Мађарска са 17,1 и Немачка са 16,8, док Турска и Аустрија бележе по 12,5 килограма по становнику.

Италија је прва и у извозу. Током 2025. извезла је готово 2,46 милиона тона тестенине, вредних око четири милијарде евра. На тестенину отпада 5,4 одсто укупног италијанског извоза прехрамбених производа, а у првој половини 2026. извезене количине порасле су за 2,7 одсто у односу на исти период претходне године.

Према студији консултантске куће kuće The European House – Ambrosetti, читав ланац производње тестенине, од узгоја пшенице до индустријске прераде, остварио је 2025. промет од 13,5 милијарди евра и створио додатну вредност од три милијарде евра.

Део италијанског идентитета

За Италијане је тестенина симбол породичног окупљања, традиције и националне кухиње. Према истраживању које је агенција AstraRicerche спровела за Унију италијанске прехрамбене индустрије, 85,2 одсто испитаника сматра је симболом изврсности италијанске производње, а 82,5 одсто делом националног идентитета.

За више од три четвртине испитаника тестенина је повезана са задовољством и емоцијама, а за 43,4 одсто она је и одговор на раст трошкова живота, захваљујући приступачној цени.

Готово девет од десет Италијана тешко може да замисли живот без тестенине. Више од половине сматра да би њен нестанак значио губитак важног дела националне културе и традиције, а другима би највише недостајали свакодневно задовољство и могућност да за мало новца спреме комплетан оброк.

Највише се цени недељни породични ручак, који је као посебно важну прилику за тестенину навело 54,4 одсто испитаника. Следе окупљања са пријатељима и повратак кући после дугог путовања.

Светски дан тестенине установљен је 1998. на првом Светском конгресу тестенине, ради промоције производа и истицања његове улоге у повезивању култура.

Свака регија има своју тестенину

Готово свака италијанска регија има своје облике тестенине, рецепте и правила о томе који се сос слаже са којом врстом.

На северу традиционално доминира свежа тестенина са јајима. Емилија-Ромања позната је по тортелинима, таљателама, малтаљатима и лазањама, а у Пијемонту се припремају anjoloti del plin и тајарин. Ломбардија има касончеле, Венето bigole, а Лигурија трофије и тренете. У Фурланији-Јулијској крајини традиционално јело су чарсонс, пуњена тестенина која се припрема у разним варијантама.

У централној Италији популарни су ручно прављени пици и странгоци, а Лацио и Абруцо познати су по букатинима и шпагетима ала китара. У Маркама се припремају макарони из Кампофилонеа и пасатели, а у Базиликати феричели и страшинати.

На југу доминира тестенина од дурум пшенице и воде. Кампанија је позната по тестенини из Грањана, међу којом су пакери и зите, Пуља по орекијетама, Молизе по кавателима, Калабрија по филеји, Сицилија по бусијатама и анелетима, а Сардинија по фреголи и малоредусима, малим тестенинама које се често зачињавају шафраном.

Разлике су и у саставу, начину припреме, времену кувања и способности тестенине да задржи сос. Свежа тестенина се обично прави од брашна и јаја, а сува углавном од дурум пшенице и воде, па се затим суши ради дужег чувања.

Карбонара на првом месту, шпагети омиљени облик

Према подацима YouGov Shoppera за 2025, Барила је најзаступљенија марка у италијанским домаћинствима: бар једну њену куповину остварило је 61,3 одсто домаћинстава у посматраном периоду.

Када је 2023. истраживање YouGov питало испитанике коју марку највише воле, Барила је добила 19 одсто гласова, Румо 18, Де Цецо 12, а Ла Молисана 11 одсто.

Међу облицима, шпагети су на првом месту: у истраживању из 2023. изабрало их је 23 одсто испитаника, а пене 12 одсто. Међу честим изборима су и фусили, чији спирални облик добро задржава сос, ригатони са широким отвором и ребрастом површином, као и меце манике и меци ригатони, кратки облици који се често служе уз богатије преливе.

Међу рецептима, карбонара је на врху. Према истраживању AstraRicerche из марта 2026, 46,1 одсто испитаника навело је међу три омиљена јела од тестенине. Следе шпагети са шкољкама и тестенина са месним рагуом.

Карбонара је једно од најпознатијих јела римске кухиње. Припрема се од тестенине, јаја, сира, гванчалеа (сушеног свињског образа) и црног бибера.

Кечап на шпагетима и павлака у карбонари

Италијани своју гастрономску традицију схватају веома озбиљно, а кад се њихова јела припремају у иностранству, неке варијације изазивају више негодовања од других.

Међу најчешће помињаним „греховима” је кечап на тестенини. Према једном истраживању које су пренели италијански медији, 64,6 одсто испитаника не одобрава ту комбинацију. На листи су и ломљење шпагета пре кувања и стављање тестенине у хладну воду која се тек потом загрева. Такође прекувана тестенина тј. Она која није “ал денте” се у Италији сматра лоше скуваном пастом.

Посебно су осетљиви на карбонару са павлаком. У римској верзији кремаста текстура добија се комбинацијом јаја, сира и воде у којој се тестенина кувала, уз гванчале и црни бибер. У многим верзијама ван Италије павлака је ипак постала уобичајен састојак.

Италијанима је важно и да се одређени облик тестенине комбинује са одговарајућим сосом. У Болоњи се традиционални месни рагу најчешће служи уз таљателе, а не уз шпагете, док су шпагети болоњезе у иностранству постали готово универзални симбол италијанске кухиње.

Додавање ренданог сира тестенини са морским плодовима такође изазива негодовање. У традиционалним рецептима, као што су шпагети са шкољкама, сир се углавном избегава јер би могао да надјача деликатне укусе мора.

Није свака страна варијација неприхватљива. Шпагети са ћуфтама из италијанско-америчке кухиње временом су постали препознатљиви и ван Сједињених Држава. Италијанска кухиња није непроменљива и рецепти се разликују од регије до регије, али Италијани често инсистирају да се измењена верзија не представља као аутентичан традиционални рецепт.

Фетућине Алфредо (Fetućine Alfredo)

Фетућине Алфредо настале су у Риму 1908, када је je Alfredo Di Lelio припремио тестенину са путером и пармезаном да би ојачао супругу после порођаја. Рецепт је постао познат у свету, а посебно у Сједињеним Државама, где се данас често припрема у богатијим варијантама, са павлаком или пилетином. У самој Италији ово јело није ни приближно толико заступљено као у Америци и сами италијани се често намрште када чују за овај оброк.

Популарност Бариле иако има и бољих брендова

Барила, основана у Парми 1877, изградила је међународно препознатљив бренд захваљујући широкој дистрибуцији, великим производним капацитетима, оглашавању и повезивању тестенине са сликом италијанске породице и заједничког оброка. Данас је присутна у више од 100 земаља.

Рано је уложила у телевизијско оглашавање: још шездесетих година промовисала је производе на италијанској телевизији, између осталог уз певачицу Мину, а касније је сарађивала и са редитељем Федериком Фелинијем.

Важна је била и цена. Барила се позиционирала као производ широке потрошње, са стабилним квалитетом и много облика тестенине, доступним великом броју купаца. Велики капацитети и међународна дистрибутивна мрежа омогућили су јој да снабдева супермаркете на различитим тржиштима.

Друге италијанске компаније бирале су другачије стратегије. De Cecco (Ћеко) наглашава традицију и поступак производње, Ла Молисана повезаност са пшеницом и квалитетом, Румо чврстину тестенине током кувања, а Гарофало традицију Грањана и производе више ценовне категорије.

Популарност, међутим, не значи и најбољи резултат на тестовима квалитета. У тестирању које је Алтроцонсумо објавио у јануару 2026, прво место међу шпагетима заузели су органски спагетони марке Алце Неро, Ла Молисана је издвојена као најбољи однос квалитета и цене, а Грано Армандо као добра алтернатива. Барилла Ал Бронзо остварила је бољи резултат од класичних Барила шпагета, па чак ни производи исте компаније немају исти исход.

Да ли тестенина гоји?

Тестенина је често на мети критика због угљених хидрата, али нутриционисти упозоравају да их не треба потпуно избацивати из исхране. Угљени хидрати су важан извор енергије, а укупна калоријска вредност оброка зависи и од количине и врсте додатака.

Нутрициониста и фитотерапеут Ћиро Вестита рекао је за агенцију Adnkronos Salute да тестенина може бити добар избор и за вечеру. У комбинацији са поврћем, на пример орекијете са врховима репе, оброк је заситан, а количина тестенине може да се смањи, уз већи удео поврћа.

Тестенина од целог зрна садржи више влакана од рафинисане, али избор зависи и од индивидуалне толеранције и потреба у исхрани. Ни цена ни порекло пшенице саме по себи не гарантују да је нека тестенина нутритивно боља: важни су састав, квалитет производа и начин припреме.

Дан тестенине

Светски дан тестенине слави производ који је део италијанске свакодневице, симбол националног идентитета и важан извозни адут. Од регионалних специјалитета до верзија које се служе у ресторанима широм света, тестенина се прилагођава новим укусима.

Италијанска индустрија зато жели да сачува оно по чему је њена тестенина препознатљива, а да истовремено улаже у истраживање, одрживост, технологију и нове производе. Тестенина може бити недељни породични ручак, оброк за неколико евра, специјалитет регионалне кухиње или класик међународних ресторана. За Италијане, без обзира на облик и сос, остаје део свакодневице и идентитета.