Месечни циклус жена утиче на глобалну екологију и важно је да о томе разговарамо, показују истраживања

Према подацима Светске здравствене организације, које користе УН-ове популационе процене, светска популација до половине 2026. процењује се на 8,3 милијарди људи.

Проценат жена у популацији износи 49,7%. Уколико више од 4,1 милијарди жена и девојчица током циклуса, у просеку, употреби око 10.000 једнократних, менструалних уложака, долазимо до застрашујуће бројке од преко 41 билион производа, који завршавају као отпад.

Промена у навикама доприноси одрживијем односу према планети и сопственом телу. Панел под називом „Циклус” одржан је у кругу жена и мајки које желе да утичу на решење овог, глобалног проблема.

„То је континент отпада који стварамо сваког месеца. Последице овог трага жена сноси планета, тихо, генерацијама. Због ових бројки разговор о месечном циклусу жена данас мора бити отворен, рационалан и усмерен ка решењима”, истакла је Јелена Благојевић, оснивач компаније „Loona” - пионира у производњи менструалног веша у нашој земљи.

Менструални веш  - потенцијално решење

Једно од одрживих, дугорочно исплативих и еколошки одговорнијих решења, које се деценијама већ примењује у свету, јесте менструални веш.

Такав избор значајно смањује количину отпада. Месечни циклус жена није само еколошко и друштвено питање, а менструални веш није луксуз. Он је рационалан одговор на глобални проблем који истовремено дотиче здравље, економију, социјалну правду и екологију.

Менструални производи су нужност, али њихова цена за многе жене представља озбиљан, финасијски терет. Менструално сиромаштво данас подразумева немогућност приступа адекватним, безбедним и достојанственим производима за хигијену.

Примера ради, током репродуктивног периода свака жена у Републици Србији потроши за менструалне улошке преко 180.000,00 РСД. Менстрално сиромаштво утиче на здравље, образовање, радну продуктивност и самопоуздање милиона жена широм света.

Неправилна, обилнија или изненадна крварења снажно утичу на психолошко стање жене и однос према сопственом телу. Истраживања показују да перименопаузалне жене, које се интезивно суочавају са непредвидивим крварењима, имају повећан ризик од анксиозности и депресивних симптома, управо због сталног осећаја неизвесности и губитка контроле.

Табу утиче на ментално здравље

Многе жене почињу да се ограничавају у свакодневном животу - мање путују, ређе излазе и избегавају нове ситуације. Не зато што то не желе, већ зато што се не осећају безбедно.

„У психолошком смислу, перименопауза често дотиче и идентитет жене. Тело, које је деценијама било предвидљиво, постаје извор несигурности, што утиче на самопоуздање, слободу кретања и квалитет живота. Зато је важно да о циклусу у свим његовим фазама говоримо отворено, као о биолошкој, психолошкој и друштвеној транзицији. Разговор о менструалном циклусу је питање достојанства, сигурности и менталног здравља жена”, изјавила је Станислава Видовић, психолог и терапеут.

Истовремено, већина једнократних менструалних производа садржи пластику и материјале који се разграђују и до неколико десетина година. Самим тиме утичу на наше здравље, те је месечни циклус жене и здравствена тема на коју се осврнула докторка Тамара Масловарић.

Масловарић је, као специјализант педијатарије у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој, присутнима на панелу, појаснила колико је битан исправан процес увођења девојчица у овај осетљив период живота.

„Време је да менструација, као најприроднији процес, престане да буде табу и постане део озбиљних јавних разговора. Оно што проживљава половина човечанства, апсолутно се тиче свих нас. Девојчицама треба помоћи да у овај, природни животни период уђу јаке и ментално спремне”, нагласила је.

Сигурно је да им једноставна и здрава решења, попут менструалног веша, омогућавају достојанство, комфор и потребну сигурност. Циклус траје данима, а последице табуа и наших избора могу да оставе деценијски траг на наше здравље