Десет фотографија које су обележиле мисију Артемис 2

Од лансирања 2. априла из Свемирског центра Кенеди, Насина мисија „Артемис 2“ око Месеца донела је низ изузетних тренутака – од Земље која се полако губи у даљини до ретког помрачења Сунца посматраног из дубоког свемира. Након што се посада у суботу 11. априла безбедно вратила на Земљу, добар је тренутак да се сумирају најупечатљивије фотографије са првог путовања људи ка Месецу још од 1972. године.

Лансирање „Артемиса 2“

Полетање 2. априла са лансирног комплекса 39Б означило је почетак прве људске лунарне мисије још од „Апола 17“. Покретана најмоћнијом Насином ракетом СЛС (Space Launch System), у тек свом другом лету, мисија „Артемис 2“ послала је четворо астронаута на десетодневно путовање дуго 1,1 милион километара. На самом врху налазила се посада у капсули „орион“, под надимком „Интегрити“.

Земља кроз прозор

У мисији пуној рекорда, Насина астронауткиња Кристина Кох постала је прва жена која је напустила Земљину орбиту и обишла Месец. Овде је видимо 2. априла како кроз прозор главне кабине летелице Орион посматра нежну плаву сферу Земље. Док се „Артемис 2“ приближавао Месецу, континенти и облаци су се сливали у један живи свет.

И Земља има тамну страну

Фотографија Земље са Сунцем иза ње настала је непосредно након кључног маневра убрзања ка Месецу 3. априла, када је „орион“ напустио Земљину орбиту и кренуо ка Месецу. Земља је тада постала светлећи срп у тами, док је њена ноћна страна остала у сенци, готово невидљива.

Здраво, свете!

Такође снимљена одмах након убрзања ка Месецу 2. априла, ова фотографија снажно се разликује од каснијих. Дуже време експозиције открило је неосветљену страну Земље, али је чине јединственом и други детаљи. Поред тога што је прва фотографија која приказује поларне светлости на оба пола, на њој се виде и Земљин срп, Венера (десно доле) и трака зодијачке светлости (сунчева светлост која се одбија од прашине у астероидном појасу Сунчевог система).

Терминатор

Док је „орион“ 3. априла јурио даље од Земље, командант Рид Вајзмен снимио је линију терминатора – оштру границу која раздваја дан и ноћ на Земљи, свакодневну појаву претворену у упечатљив призор из дубоког свемира.

Здраво, Месече!

Снимљен 6. априла, непосредно пре почетка посматрања приликом пролета поред Месеца, овај призор открива огроман кружни ожиљак – басен Оријентале, широк око 1.000 километара, једну од најдраматичнијих ударних формација на Месецу. Овај остатак древне вулканске активности испуњен лавом настао је услед колосалног удара пре више милијарди година.

Игра сенки

Истог дана, 6. априла, посада је забележила и линију терминатора (сумрачнице) на Месецу – област где ниско сунчево светло клизи преко површине, стварајући драматичне сенке које наглашавају кратере, гребене и планине, што је идеално за проучавање грубог терена Месеца. Према речима пилота Виктора Главера, који је посматрао ову линију кроз прозор „ориона“, кратери испред њега били су толико тамни да су изгледали „као да бисте право пали у центар Месеца ако бисте закорачили у неке од њих“.

Залазак Земље

Шести април био је врло плодотворан што се свемирских призора тиче, јер је посада забележила је и „залазак Земље“, током лета око Месеца. Док су астронаути прелетали преко далеке стране Месеца, посада је фотографисала и описивала карактеристике терена, укључујући ударне кратере, древне токове лаве, као и пукотине и гребене настале током спорог развоја Месеца кроз време. Слика подсећа на чувену фотографију Излазак Земље (Earthrise), коју је астронаут Бил Андерс снимио 58 година раније током лета посаде „Апола 8“ око Месеца.

Потпуно помрачење Сунца

Астронаути мисија „Аполо“ већ су посматрали потпуна помрачења Сунца на путу ка Месецу, али је посада „Артемиса 2“ била прва која је то видела са далеке стране Месеца. Тог 6. априла, потпуно помрачење трајало је невероватних 54 минута посматрано из „ориона“, током којег су чланови посаде могли да виде сунчеву корону, звезде и удаљене планете – јединствену перспективу немогућу са Земље.

Орион у Тихом океану

Нешто више од два сата након поноћи, после драматичног ватреног пробијања Земљине атмосфере, капсула „орион“ спустила се и „бућнула“ у Тихи океан код обале Сан Дијега. Мало више од сат времена касније, спасилачки тимови отворили су врата капсуле, извукли астронауте и хеликоптерима их пребацили на оближњи војни брод.