Пукотина дуга хиљадама километара: шта значи убрзано померање тектонских плоча у Африци

Научници су уочили да се велике тектонске плоче убрзано раздвајају у Источној Африци, темпом од 0,76 центиметара годишње. Тај расед протеже се од Мозамбика до Црвеног мора. Да ли је реч о нечему неуобичајеном и треба ли да се плашимо последица, у Јутарњем програму објаснио је др Драган Миловановић, професор Рударско-геолошког факултета.

Страхује се да би удаљавање тектонских плоча могло да има далекосежне последице по структуру Земљине коре, али и по: климу, геологију и екосистеме.

„Ми шетамо по једном слоју Земље који се зове литосфера, а испод ње је астеносфера, која је помало ‘клизавa’ и покретљива. Управо ти покрети узрокују земљотресе и вулкане“, објашњава проф. Миловановић.

Према његовим речима, померање тектонских плоча је потпуно природан процес. „Неке плоче се сударају, неке се подвлаче, неке се размичу. То је нешто на шта не можемо да утичемо, али можемо да се боље припремимо и смањимо штету“, истиче гост Јутарњег програма.

Професор подсећа и на ширу временску перспективу: „Земља је на половини свог животног века. Пет милијарди година је прошло, за отприлике још толико – она ће нестати. Ово што ми сада посматрамо је само један кратак тренутак у тој огромној причи.“

Африка пуца, океан се рађа

Афрички континент, како наводи проф. Миловановић, већ око 10 милиона година полако пуца. Источноафрички рифт представља зону где се континент раздваја, а дугорочне последице су драматичне.

„За око 20 милиона година Мадагаскар ће се значајно померити, Африка ће се раздвојити и између тих делова створиће се нови океан“, наводи професор. Додаје да се и други делови планете непрестано мењају: „Неће бити ни Средоземног, ни Јадранског мора за неколико десетина милиона година. Планета се стално растаче и поново саставља.“

На питање да ли је данашња динамика бржа него што се очекивало, проф. Миловановић напомиње да се процеси нису убрзали, већ да их ми данас боље меримо. „Све се то дешава милионима година. Човек је само један трен на Земљи, а у том тренутку ми региструјемо оно што траје еонима."

Да ли постоји опасност и како се све прати

Земљотреси и вулканска активност јесу реалан пратилац ових процеса, али професор упозорава да апсолутна сигурност не постоји. „Опасност увек постоји, као што постоји и могућност да метеор падне. Наука покушава да то разуме и прати, али не може све да предвиди“, каже Миловановић.

Промене се прате савременим методама – од сателитских мерења до сложених геофизичких модела. „Геофизичари прате напоне у Земљиној кори, цео источноафрички рифт је под сталним мониторингом. Али ту су и геолози, хемичари, физичари, математичари – само заједно можемо да дамо највероватније одговоре“, објашњава проф. Миловановић.

На крају, професор подсећа да су ови процеси, колико год звучали застрашујуће, услов живота на Земљи. „Докле год се плоче померају, настају океани и планине, постоји живот какав познајемо. Кад то стане – све ће бити другачије. Управо зато што је Земља ‘жива’, ми данас овде постојимо“, закључује проф. Драган Миловановић на крају гостовања у Јутарњем програму.