И животиње имају хроничне болести као људи

Пси и мачке све чешће пате од прекомерне телесне масе, а стручњаци процењују да између половине и више од половине животиња има проблема са гојазношћу.

Прекомерна тежина код кућних љубимаца директно повећава ризик од дијабетеса, срчаних обољења и проблема са зглобовима. Слично људима, мањак физичке активности, неадекватна исхрана и стрес доводе до убрзаног развоја хроничних болести. Кућни љубимци су често огледало начина живота њихових власника, па промена у рутини, исхрани или стилу живота директно утиче на њихово здравље.

Домаће животиње и проблеми на фармама

На великим фармама, животиње су подложне обољењима која су се раније ретко виђала. На пример, свиње у масовним системима узгоја развијају остеоартритис, кардиоваскуларне проблеме и метаболичке поремећаје.

Узгој базиран на селекцији за максималну производњу меса, млека или јаја често занемарује здравствене предиспозиције животиња, што доводи до повећаног ризика од болести. Узгајивачи и ветеринарски стручњаци данас све више истичу потребу за превентивним праћењем здравља, јер болест у великим популацијама има озбиљне економске и еколошке последице.

Дивље животиње и утицај људске активности

Дивље животиње такође показују пораст хроничних болести, нарочито у загађеним и урбанизованим подручјима. Реке и језера са индустријским хемикалијама, постали су подручја где белуга китови, рибе и птице бележе високе стопе оболевања јетре, бубрега и срца.

Климатске промене и деградација станишта додатно повећавају стрес код дивљих животиња, слабљење имунитета и чине их подложнијим хроничним болестима. Ово указује на директну повезаност људских активности и здравља животиња, а посредно и здравља људи.

Генетика, животне околности и екологија

Раст хроничних болести код животиња резултат је комбинације генетских предиспозиција, начина живота и утицаја животне средине. Одређене расе паса и мачака селектоване из естетских или производних разлога имају већи ризик од дијабетеса, срчаних обољења и проблема са зглобовима.

Лоша исхрана, мањак кретања и стрес додатно погоршавају стање, док климатске промене, загађење и уништавање природних станишта чине дивље животиње подложнијим болестима.Глобално, процењује се да 60 до 70 процената болести које погађају људе има везе са животињама или променама у екосистемима, што јасно показује међусобну повезаност здравља свих живих бића.

Зашто је ово важно за људе

Ако загађење, климатске промене и лоши животни услови утичу на животиње, ефекти се посредно могу вратити и на људе кроз контаминирану храну, воду и поремећаје у екосистему. Ветеринарска медицина, екологија и јавно здравље не могу више деловати одвојено.

"One Health" приступ, који повезује људско здравље, здравље животиња и екосистеме, постаје кључан у праћењу и превенцији хроничних болести. Правилна исхрана, физичка активност и квалитетни услови живота за домаће животиње, превентивни надзор у сточарству и заштита природних станишта за дивље животinje представљају неопходне кораке за очување здравља целог екосистема.

Повезаност свих живих бића

Ова истраживања показују да животиње више не можемо посматрати као изоловане ентитете. Људи обликују екосистеме својим навикама, индустријским активностима и политикама и тиме директно утичу на здравље свих бића око себе.

Болесна мачка, крава или загађена река са оболелим рибама нису само проблеми тих животиња. Они су симптоми глобалне кризе здравља која повезује људе, животиње и планету.

Промена навика, боља регулатива, очување природних станишта и одговорно понашање према животињама и природи кључни су кораци ка здравијој будућности.