Дан животиња, подсетник да будемо људи према њима

Према незваничним подацима, паса луталица је више од 100.000 на улицама широм Србије. Осим њих, неодговорни власници напуштају и мачке, птице, куниће. Нову шансу за лепши живот, добијају они које пронађу волонтери.

„Код нас тренутно има око 200 животиња – што мачака, што кунића, имамо птице. То су те групе животиња које ми држимо у нашем рехабилитационом центру и о којима се константно бринемо. Обилазимо их са нашим волонтерима, пратимо њихово стање свакодневно уочавамо да ли има неких промена у њиховом понашању и реагујемо на време. Радимо и социјализацију мачака, наши волонтери раде са њима тако да, у суштини, оне то брзо преброде и брзо се ослободе и врло брзо су спремне за нови дом“, каже Александра Милић из организације "Аnimal rescue Serbia".

Најчешћи разлози за напуштање животиње су немарност и неодговорност. Последице трпе животиње које имају осећања. Психолошке студије показују да су напуштени пси на интелектуалном и емотивном нивоу детета од три године.

„Ми често кажемо да одговорно власништво почиње пре него што узмете животињу. Треба да размислите да ли та животиња има услове код вас, да ли ви имате времена, енергије, да ли имате новца, на крају крајева, то све кошта, да ли имате времена све то да, животиње да водите у шетњу, да им обезбедите сву здравствену негу која им је потребна, да водите рачуна о њиховим потребама и психичким, али и физичким“, наводи Александар Гаврић из организације "Animal rescue Serbia". 

У домаћи правни систем, злостављање и мучење животиња уведено је као кривично дело 2006. године. Од тада до данас изречено је минимално затворских казни.

У земљама региона и Европе ситуација је другачија. У Грчкој се казна за напуштање животиње креће до 15.000 евра, а ако је у питању новорођенче плаћа се и до 50.000 евра или до 10 година затвора. У Француској несавесни власници могу да оду у затвор на две године као и да плате до 30.000 евра. И у Хрватској је од прошле године на снази закон који предвиђа казну од годину дана затвора уколико се напусти кућни љубимац или домаћа животиња.

Упућени кажу, нашу статистику би поправило строже санкционисање и едукација од малена.

„Кад год смо улазили у решавање неког проблема, кад год смо анализирали неки проблем везан са животињама увек смо дошли до тога да је узрок човек, што значи морамо више да размишљамо, морамо више да утичемо на људе, морамо да будемо свеснији, једни другима да причамо о томе“, истакао је Гаврић.

Светски дан заштите животиња први пут је обележен 1931. године у Фиренци, на међународној конференцији посвећеној еколошким питањима.

Подизање свести о изумирању одређених врста био је циљ, али се временом проширио на све аспекте заштите животиња укључујући борбу против злостављања, нехуманих услова у којима живе, као и потребу за очувањем њихових природних станишта. Дан животиња је и повод да се подсетимо да свим напуштеним животињама можемо да улепшамо живот уколико их удомимо.