Женке сисара живе дуже од мужјака и да, секс има везе са тим
Научници су открили да je живот женки сисара у просеку дужи за 13 процената у односу на мужјаке, а указали су и на могући разлог.

Мужјаци сисара имају сложене и енергичне ритуале парења. Један од примера је борба јелена роговима. Таква природа ритуала често резултира повредама, што је повезано потом са краћим животним веком, открили су, у новој студији, истраживачи еволуционе антропологије са института „Макс Планк".
Међу 1.176 врста сисара и птица које су проучаване како би се открило који пол дуже живи, женке сисара живе у просеку 13 процената дуже од мужјака, док с друге стране, међу птицама – мужјаци живе око пет процената дуже.
Мужјаци сисара и птица развијају карактеристике као што су шарене ознаке, рогови, и велика величина тела – све како би се повећао репродуктивни успех. Али њихов животни век може бити скраћен ако су полигамни и имају више партнерки.
Код полигамних сисара са јаком конкуренцијом у процесу тражења/освајања партнера, мужјаци генерално умиру раније од женки.
С друге стране, многе птице су моногамне, што значи да је притисак конкуренције мањи, па мужјаци често живе дуже.
Аутори студије, објављене у часопису Science Advances, такође су пронашли доказе да онај пол има игра доминантну улогу у одгајању потомства – код сисара, то је обично женка – има тенденцију да живи дуже.
Код примата, попут горила, то је вероватно зато што женка треба да преживи док потомство не постане независно или полно зрело.
Такође, код сисара, женке имају два X хромозома, док мужјаци имају само један X и један Y. Нека истраживања сугеришу да поседовање два X хромозома може заштитити женке од штетних мутација, нудећи предност у преживљавању.
Међутим, код птица је систем је обрнут: женке су „мешовити пар“, са Z и W хромозомима, док мужјаци имају два Z хромозома.
Чак и када су животиње држане у зоолошким вртовима, безбедне од предатора и под бригом ветеринара, разлике у животном веку између полова су опстале.
„Неке врсте су показале супротан образац од очекиваног“, рекла је главна ауторка студије Јохана Стерк. „На пример, код многих птица грабљивица, женке су и веће и дуже живе од мужјака. Дакле, полни хромозоми могу бити само део приче”, додала је.
Неки изузеци укључују мужјаке паунова са светлим и шареним реповима, који и даље живе дуже упркос конкуренцији у борби за партнера. Међутим, већина птица које морају да се такмиче за партнера открива да се њихова предност у дуговечности смањује у односу на женке.
Слично томе, женке мајмуна дрекаваца и тамарина живе тек мало дуже од мужјака. То би могло бити зато што су моногамне, за разлику од других сисара.
Насупрот томе, шимпанзе се такмиче за партнере и у заточеништву, женке шимпанзи живе у просеку око 34 године, а мужјаци 28 – око петину мање.
Коментари