„Пумпа за камиле" – како су се у пустињи пре више од 10.000 година обележавали извори воде

Ово није било прво уметничко дело те врсте, постоји читав низ приказа камиле на литици високој 39 метара, испод које је било плитко језеро. Током хиљада година, ове гравуре су издржале временске услове. Постепено су еродирале док нису постале готово невидљиве и заборављене.

Међународни тим је открио њих и више од 170 других током обиласка терена у региону, који се налази близу јужне ивице пустиње Нефуд у Саудијској Арабији, пре отприлике две године.

„Како објашњавамо у новој студији, објављеној у часопису Nature Communications, гравуре би обележавале места важних извора воде у пустињи – и демонстрирале отпорност и иновативност људи који су живели у тако суровом, сушном окружењу", рекла је Марија Гвањин, директорка Пројекта за идентификацију археологије Хаилса Универзитет у Сиднеју. Са њом у тиму научника били су и Сери Шиптон, стручњак за палеолитску археологију са Калифорнијског универзитета, професор Франс ван Бухем, професор иинжењерства и др Мајкл Петраља, директор Аустралијског истраживачког центра за људску еволуцију Универзитета Грифит.

Потрага за траговима

Истраживачи истичу да су њихова ранија истраживања показала да је у периоду који је трајао од пре 10.000 до пре 6.000 година, Арабија била много влажнија него што је данас.

Травна подручја су се проширила на подручја која су сада пустиња, а сточари су користили ове пашњаке за своја стада. Уметност на стенама у том подручју добро је позната и налази се на листи светске баштине Унеска.

„Могли смо да видимо да постоје и старија уметничка дела на овим Унеско локалитетима. Била су много већа и детаљнија, приказујући камиле и дивље магарце у природној величини и натуралистички. Али није било јасно колико су стара", додала је Гвањин и рекла да је тим истраживача из тог разлога у мају 2023. кренуо у потрагу за још древних приказа на стенама, у нади да ће пронаћи трагове о њеној старости.

Прикази у природној величини

Научници су укупно идентификовали више од 60 панела на стенама које садрже 176 гравура у три претходно неистражена подручја – Џебел Арнаан, Џебел Млеиха и Џебел Мисма.

Гравуре укључују 130 слика великих животиња у природној величини – камила, козорога, дивљих магараца, газела. Неке су дугачке скоро три метра и високе више од два метра.

„До првог панела стигли смо дугачком стазом која је пролазила кроз прелеп планински пејзаж. Хладан поветарац је чинио врућину надолазећег саудијског лета подношљивом. Панел са стенама приказивао је две велике камиле, једну изнад друге. Једна камила је изгледала као да је у покрету и да ће ускоро да устане, а друга као да корача по површини стене.

Били смо узбуђени када смо пронашли нетакнуте археолошке слојеве директно испод гравираних камила. У једном запечаћеном слоју чак смо пронашли и алат за гравирање који се некада користио за израду стена", каже директорка овог истраживачког пројекта.

Алат стар 12.000 година

Луминесцентно датирање – метода датирања која мери када је седимент последњи пут био изложен сунчевој светлости – открила је да је слој у коме је пронађен алат стар око 12.000 година.

Исти слој је такође садржао артефакте типичне за то време, укључујући мале врхове стрела, камене перле, па чак и перлу направљену од шкољке.

„Ови артефакти нам говоре да су људи који су стварали уметност на стенама били део далекосежне мреже. Користили су исте камене алате и накит као заједнице у Леванту, 400 километара северније. Значајно је да је наш тим такође открио да ду оваква уметничка дела постављена у близини древних сезонских језера", пишу истраживачи.

На крају последњег леденог доба, током последњег глацијалног максимума, клима је била изузетно сува. Језера о којима се говори, датирана на отприлике 15.000 година, први су доказ о повратку површинске воде у Арабију након изузетно сушног периода. И она померају временску линију повратка влажних услова хиљадама година уназад, повећавајући могућност за људе да се населе у сувим копненим условима.

„Наши резултати показују да су пре 12.000 година људи могли да користе ова сезонска језера да би преживели у пустињи. Обележили су ове изворе воде и стазе које воде до њих монументалним цртежима на стенама. Не знамо зашто су на тај начин то оначавали. Али чак и за нас данас, камила је упечатљив симбол преживљавања у пустињи", закључује тим научника.