Покренута смела мисија узгоја хране у свемирским лабораторијама

Пројекат Европске свемирске агенције (ЕСА) процењује одрживост узгоја такозване хране произведене у лабораторији у условима ниске гравитације и веће радијације у орбити и на другим световима.

ЕСА финансира истраживање како би испитала нове начине за смањење трошкова намењених за исхрану астронаута, што тренутно зна да буде трошак већи од 20.000 евра дневно.

Тим који учествује у овом пројекту каже да је експеримент први корак ка развоју мале пилот фабрике за производњу хране на Међународној свемирској станици за две године.

Храна узгојена у лабораторији биће од суштинског значаја ако се оствари Насин циљ да човечанство учини мултипланетарном врстом, тврди др Акел Шамсул, извршни директор и оснивач „Фронтијер спејса“ са седиштем у Бедфорду, који развија концепт са истраживачима на Империјал колеџу у Лондону.

„Наш сан је да имамо фабрике у орбити и на Месецу“, рекао је за Би-Би-Си њуз.

„Морамо да изградимо производне погоне ван Земље ако желимо да обезбедимо инфраструктуру која ће омогућити људима да живе и раде у свемиру.“

Храна узгојена у лабораторији подразумева израду састојака хране, као што су протеини, масти и угљени хидрати у епруветама и боцама, а затим их прерађују како би изгледали и имали укус као нормална храна.

Пилетина узгојена у лабораторији већ је у продаји у САД-у и Сингапуру, а одрезак узгојен у лабораторији чека одобрење у Великој Британији и Израелу. На Земљи се тврди да ова технологија доноси корист за животну средину у односу на традиционалне методе производње хране, као што је мање коришћење земљишта и смањене емисије гасова стаклене баште. Али у свемиру је примарни покретач смањење трошкова.

НАСА, друге свемирске агенције и фирме из приватног сектора планирају да буду дугорочно присутне на Месецу, у орбиталним свемирским станицама и можда једног дана на Марсу. То ће значити слање хране за десетине и на крају стотине астронаута који живе и раде у свемиру – нешто што би било невероватно скупо ако би се слало ракетама, каже др Шамсул.

Узгајање хране у свемиру имало би много више смисла.

„Могли бисмо да почнемо једноставно са пире кромпиром обогаћеним протеинима, па на сложенију храну коју бисмо могли да састављамо у свемиру“, додаје.

„Али, дугорочно гледано, могли бисмо ставити састојке узгојене у лабораторији у три-де штампач и одштампати шта год желите на свемирској станици, на пример бифтек!“

Ово помало звучи као репликаторске машине у Звезданим стазама, које су у стању да производе храну и пиће из чисте енергије. Али то више није ствар научне фантастике, каже др Шамсул.

У Безос центру Империјал колеџа за одрживе протеине у западном Лондону постоји биореактор у коме се одвија процес познат као прецизна ферментација, што је слично ферментацији која се користи за прављење пива, али нешто другачија.

У овом случају квасцу је додат ген за производњу додатних витамина, али на овај начин се могу произвести разне врсте састојака, каже др Родриго Ледесма-Амаро, директор Безос центра.

„Можемо да направимо све елементе за прављење хране“, поносно каже др Ледесма-Амаро.

 „Можемо да правимо протеине, масти, угљене хидрате, влакна и могу се комбиновати за прављење различитих јела.“

Много мања, једноставнија верзија биоректора послата је у свемир на ракети „Спејс Икса“ Фалкон 9 у оквиру мисије ЕСА. Постоји много доказа да се храна може успешно узгајати из ћелија произведених на Земљи, али да ли се процес може поновити у бестежинском стању и већем зрачењу свемира?

Др Ледесма-Амаро и Шамсул послали су мале количине овог смућканог квасца у орбиту око Земље у малом коцкастом сателиту „Феникс“ на првој европској комерцијалној летелици која може да се врати на земљу.

Ако све буде по плану, орбитираће око Земље око три сата пре него што се врати назад код обале Португала. Када се кутија извуче, послаће је у лабораторију у Лондону. Подаци које прикупе пружиће смернице за изградњу већег, бољег биореактора који ће научници послати у свемир следеће године, каже др Ледесма-Амаро.

Проблем је, међутим, у томе што јело боје цигле, које је осушено у прах, изгледа изразито неукусно – чак мање укусно од замрзнуте хране коју астронаути тренутно морају да једу.

Ту на сцену ступа главни кувар Империјал колеџа. Јакуб Рађиковски има задатак да хемију претвори у јело.

За сада му није дозвољено да користи састојке узгојене у лабораторији за прављење јела за људе, јер се још чека регулаторно одобрење. Али није на губитку. За сада, уместо састојака узгојених у лабораторији, Јакуб користи скробове и протеине из гљивица које се појављују у природи за развој својих рецепата. Каже да ће све врсте јела бити могуће, када добије одобрење да користи састојке узгојене у лабораторији.

„Желимо да створимо храну која је позната астронаутима који су из различитих делова света како би им омогућили што нормалнији живот.“

„Можемо да направимо било шта од француске, кинеске, индијске кухиње. Биће могуће реплицирати било коју врсту кухиње у свемиру.“

Истраживања на Међународној свемирској станици су показала да се биохемија тела астронаута мења током дуготрајних свемирских мисија: мењају се равнотежа хормона и ниво гвожђа, а они губе калцијум из костију.

Астронаути узимају суплементе да би то надокнадили, али храна узгојена у лабораторији би у принципу могла да се прилагоди додатним састојцима који су већ уграђени, напомиње др Хелен Шарман, прва британска астронауткиња и хемичарка.

„Астронаути би можда били задовољнији нечим што је кувано од нуле и да имају осећај да заиста једу здраву храну.“