Мистериозне Фарадејеве белешке ускоро доступне јавности

„До сада, ниједна од белешки викторијанског генија није детаљно анализирана, и јавност је врло мало упозната са њиховим садржајем", изјавила је Шарлот Њу, управница Одељења за научно наслеђе у Kраљевској институцији. Нотеси укључују Фарадејеве писане белешке са серије предавања која је држао хемичар Хамптон Дејви у Kраљевској институцији 1812. године.

Мајкл Фарадеј је био самоуки геније, а његова открића из области физике и хемије поставила су базу за Ајнштајнову теорију релативитета скоро век касније.

Избор кључних страница из бележница биће објављен на веб страници Краљевске институције 24. марта, у част 200. годишњице оснивања Фарадејевих божићних предавања.

Фарадеј потиче из скромне породице. Као син ковача, напустио је школу са само 13 година. Запослио се као шегрт у књиговезачкој радњи, али је упоредо посећивао предавања која су га интересовала.

На тим предавањима, водио је белешке изузетно пажљиво, а поклонио је један од својих нотеса Дејвију, надајући се да ће добити запослење у Kраљевској институцији, упркос свом радничком пореклу и стеченом само основном образовању.

Фарадеј је касније добио и понуду за посао коју је описао на следећи начин: „У исто време када је Дејви задовољио моје жеље у вези са научним запослењем, саветовао ме је да останем књиговезац, говорећи ми да је наука опака љубавница... слабо награђујући оне који су јој се посветили".

Упркос Дејвијевом савету, Фарадеј је прихватио посао. Била је то одлука која би се показала као суштинска за науку.

Током наредних 55 година, док је радио за Краљевску институцију, Фарадеј је открио неколико основних закона физике и хемије – укључујући и његов закон електромагнетне индукције из 1831. године, који је осветлио релативно кретање наелектрисаних честица.

Нотеси који ће бити дигитализовани, представљају Фарадејев начин размишљања и показују да је правио сложене цртеже и скице да би визуализовао научне експерименте и принципе о којима је учио на предавањима.

Године 1845, пошто је први пут експериментом доказао да магнетно поље може утицати на поларизовану светлост, што је феномен који је постао познат као Фарадејев ефекат, доказао је да су светлост и електромагнетизам повезани.

Данас се сматра да је Фарадејев закон индукције омогућио „Ајнштајну, који је држао слику Фарадеја на свом зиду, да развије своју теорију релативитета", преноси Гардијан.