Историја Марса записана у стенама – чудни бледи камен открива тајне Црвене планете

Минерални састав чудно бледог камена у кратеру Језеро на Марсу могао је да се формира искључиво под веома топлим, влажним условима, указујући на то да је Марс некада давно био много другачији него што мислимо.

„На Земљи се овакви минерали формирају на местима где постоји интензивна количина падавима и топла клима или у хидротермалним системима, попут топлих извора. Обе те средине су идеални услови за развој живота какав познајемо“, наводи Роџер Вијенс са Универзитета „Перду“ у САД.

Овакви минерали остају када вода тече преко стена током изузетно дугих периода.

„Током времена, топла вода исисава из камена све елементе сем оних који су нерастворљиви и оставља иза себе оно што смо пронашли на Марсу. Фасцинантно је и неочекивано на хладној, сувој планети као што је Марс“, истакао је Вијенс.

Како је Марс изгледао у далекој прошлости и како се променио са протоком времена су мистерије које планетарни научници покушавају да реше, посебно зато што би одговори могли да открију да ли је Црвена планета била гостољубива за развој живота.

Историја Марса је записана у његовим стенама, а на Земљи смо научили да разумемо тај језик. Трик у свему је да се идентификује другачије камење и пронађу информације које треба да се декодирају. То све отежава чињеница да се ради о средини која је удаљена милионима километара.

Због тога се уздамо у ровере на површини Марса, а занимљиви бледи камен открио је „Персевиренс“ у кратеру Језеро. Овакво камење је познато као „лебдеће“ јер се чини као да лебди изнад тла, пошто је пренето са своје првобитне локације различитим геолошким процесима.

Научници су спазили овакво камење у кратеру чим је ровер слетео, али им је требало доста времена да их анализирају.

„Персевиренс“ је искористио свој ласерски спектроскоп, који помоћу ласера спаљује малу количину минерала, а онда спектроскоп проучава светло које емитују атоми и јони у пари.

Резултати су били велико изненађење.

„Ово камење је потпуно другачије од било другог које смо видели на Марсу. Праве енигме“, наводи Вијенс.

Главни састојак камења је каолинит – мекани, бели силикатни минерал глине. Марсовски каолинит је другачији од оног на Земљи, значајно је јачи, вероватно због другачијих временских услова на Марсу.

Каолинит тражи умерену климу и влажне услове на се формира. Све су то веома повољни услови за формирање микробског живота. Са више од 4.000 оваквог камења у кратеру Језеро, ово је веома значајно откриће.