Трговина људима, утаја пореза, фалсификовање... Заборављени папирус открио детаље суђења у Римском царству

Научници са Аустријске академије наука, Универзитета у Бечу и Јеврејског универзитета у Јерусалиму представили су налазе на основу садржаја јединственог папируса из фундуса који се чува у Управи за антиквитете Израела. Папирус нуди нове увиде у римско право у делу Римског царства где се говорио грчки језик.

Особама које се у документу спомињу, претила је опасност да буду осуђене на тежак рад или смрт. Документ јасно описује пример једног необичног суђења у римској провинцији, и то на папирусу у 133 реда, на старогрчком језику.

У студији објављеној у часопису Tuche, истраживачки тим, на основу података са папируса, открива како су се у Римском царству третирали финансијски прекршаји.

Конкретно, у документу који су испитивали, и који потиче или из римске провинције Јудеје, или из провинције Арабије, реч је о пореској превари која је укључивала робове.

Папирус даје упечатљив и директан увид у римску јурисдикцију и правну праксу, као и важне нове информације о турбулентној ери у којој су избиле две велике јеврејске побуне против римске власти.

Садржај папируса, пронађеног у Јудејској пустињи, први пут је доступан јавности. Првобитно је погрешно класификован као набатејски, затим је десетинама година био загубљен у архивама. Године 2014. у ново разматрање, узела га је проф. Хана Kотон Палтијел са Јеврејског универзитета у Јерусалиму.

„Добровољно сам се пријавила да средим и реорганизујем папирусе у лабораторији за писане изворе Управе за антиквитете Израела. Када сам га видела са ознаком - набатејски, узвикнула сам да је грчки“, рекла проф. Палтијел у чију част је документ и добио име: „П. Kотон“.

Професорка Палтијел је препознала сложен стил документа и могуће везе са римским судским поступцима, па је окупила међународни тим стручњака да га дешифрује и анализира.

У тиму су били др Ана Долганов са Аустријске академије наука, проф. Фриц Митхоф са Универзитета у Бечу и др Авнер Екер са Јеврејског универзитета.

Утврдили су да документ садржи белешке тужилаца током суђења пред римским званичницима уочи Бар Kохбиног устанка (132–136). Укључе и сам транскрипт саслушања на суду. Стил којим је писан овај документ, истраживачи су описали живахним, али и директним. На једном месту, тужилац саветује другог о јачини различитих доказа и стратегији која се користила да се превиде или избегну приговори.

„Овај папирус је изванредан историјски извор зато што нам даје директан увид у припреме за суђење у овом делу Римског царства", каже др Долганов.

„Ово је најбоље документовани римски судски случај из Јудеје, уз суђење Исусу", додао је др Екер.

Оптужени имали дугу криминалну историју

Папирус заправо детаљно описује узбудљив случај фалсификовања, утаје пореза и лажну продају и ослобађање робова у римским провинцијама Јудеја и Арабија, што грубо одговара данашњем Израелу и Јордану.

Главнооптужени су били људи названи Гадалијас и Саулос и били су оптужени и за корупцију.

Гадалијас, син нотара и вероватно римски грађанин, већ је имао криминалну историју која је укључивала насиље, изнуду, фалсификовање и подстицање побуне а Саулос, који му је био сарадник, организовао је фиктивну продају и ослобађање робова без плаћања римских пореза.

Оптужени су за фалсификовање докумената који су им послужили да сакрију своје криминалне активности.

„Фалсификовање и пореска превара подразумевали су строге казне према римском закону, укључујући тешки рад или чак смртну казну", објаснила је др Долганов.

Описани случај збио се између два велика јеврејска устанка против римске власти: Kитосовог рата (115–117 н.е.) и Бар Kохбиног устанка (132–136 н.е.).

Интересантно је, кажу истраживачу, да текст имплицира да су Гадалијас и Саулос били умешани у побуњеничке активности током посете цара Хадријана том региону, док папирус такође именује Тинеја Руфуса, гувернера Јудеје при избијању Бар Kохбиног устанка.

После претходних немира римске власти су вероватно гледале на оптужене са сумњом, повезујући њихове злочине са ширим заверама против царства.

„Да ли су њих двојица заиста били умешани у побуну, за сада је отворено питање, али инсинуација говори о напетој атмосфери тог времена", истакла је др Долганов.

Др Екер истиче да природа описаног злочина наводи истраживаче на одређена питања, јер се „ослобађање робова не чини као профитабилан пословни потез“.

Порекло поробљених није јасно, али овај случај је можда укључивао и илегалну трговину људима. Папирус такође показује какви су били капацитети римске државе да регулише приватне трансакције чак и у удаљеним регионима.