Изложба „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ у Музеју науке и технике

На изложби „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“ биће први пут приказани модели и макете првих регистрованих патентних пријава у Србији из међуратног периода, када у држави тек почиње индустријализација.

Патенти су најчешће били инспирисани свакодневним проблемима и потребама грађана, као и унапређивањем производа за тржиште – од казана за печење ракије, преко самољуљајуће колевке и наткривеног бицикла (велосипедских кола), до справе за прављење цигарета, роштиља и многих других.

Део изложбе ће бити посвећен реализованим патентним пријавама из фонда Музеја науке и технике, међу којима су и патенти великана српске науке: академика Михаила Петровића Аласа, др Владимира Станојевића и академика Миомира Вукобратовића. 

Као најзначајнији проналазачи у периоду до Првог светског рата истичу се Љубомир Клерић, Коста Миловановић Кока, Михаило Петровић Алас и Владимир Станојевић. Будући да у том периоду Краљевина Србија није имала надлежни орган који би издавао патенте, они су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД.

Далеко значајније проналаске у том периоду створили су српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама - Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Костовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжењер Шкоде у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу.

Тек после Првог светског рата, 1920. године, стечени су услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, а њен следбеник је данашњи Завод за интелектуалну својину. Како је у овом периоду почела да се развија и домаћа индустрија у Краљевини СХС, поред физичких лица, носиоци патената постају и домаћа предузећа.

Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је „Строј за печење ракије", на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, пренесен мађарски патент из 1909. године, а први који је одобрила наша Управа био је „Сама себе љуљајућа колевка", на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.

Аутори изложбе су музејски саветници Музеја науке и технике, Душан Петровић и Саша Шепец. Изложбене моделе израдио је дизајнер Дејан Врачаревић, дугогодишњи сарадник Музеја науке и технике у области рестаурације и заштите техничких експоната.

У склопу изложбе, која ће бити доступна за публику до 31. марта 2025. године, планирани су пратећи програми.