Могу ли козе да предвиде вулканске ерупције, а пси земљотресе – научници желе да докажу да могу

У истраживачком пројекту предајници ће бити постављени на сисаре, птице и инсекте, а њихово кретање ће се пратити са наменског сателита који ће бити лансиран наредне године.

Циљ је да се проучи не само како реагују на непосредне природне догађаје као што су вулканске ерупције, већ да се стекне нови увид у миграције, ширење болести међу животињама и утицај климатске кризе, кажу истраживачи.

„На крају, надамо се да ћемо покренути флоту од око шест сателита и успоставити глобалну мрежу за посматрање која не само да ће пружити детаље о кретању дивљих животиња и здрављу животиња широм планете, већ ће открити како реагују на природне појаве попут земљотреса“, рекао је вођа пројекта, Мартин Викелски, са Института Макс Планк у Немачкој.

Вредност проучавања означених животиња већ је демонстрирана у раним експериментима на Сицилији на обронцима планине Етна, напомиње Викелски. „Открили смо да је понашање коза прилично добро у предвиђању великих вулканских ерупција.“

Сензори су показали да животиње постају нервозне пре ерупције и одбијају да се преселе на више пашњаке које би иначе радо посетиле. „Оне унапред знају шта долази. Не знамо како осете, али осете“, додаје Викелски.

Слично томе, истраживачи су пратили псе, овце и друге домаће животиње на планинама Абруцо  поред Рима и открили да су такође реаговале и предвиделе седам од осам великих земљотреса у региону у последњих 12 година.

Приче о животињама које се чудно понашају пре земљотреса или ерупција нису нове. Грчки историчар Тукидид је тврдио да су пацови, пси, змије и ласице напустили град Хелике непосредно пре земљотреса 373. пре нове ере.

Слично се догодило непосредно пре земљотреса у Хајченгу у Кини 1975. када су змије и пацови напуштали своје јазбине.

Зашто су се ове животиње понашале на овај начин мање је јасно. „Непосредно пре земљотреса, тектонске плоче клизе једна преко друге под огромним притиском, а то избацује јоне из стена у ваздух. Животиње можда реагују на то?“, наводи Викелски, који је и оснивач Међународне сарадње за истраживање животиња из свемира (Икарус), у коју су укључени научници из целог света.

Икарус је постао могућ због револуције у технологији маркирања животиња. Сићушни дигитални предајници – који користе мале литијумске батерије – и јефтини и бројни минијатурни ГПС уређаји су омогућили прављење маркера тешких само неколико грама.

„Сада ћемо моћи да означимо већину кичмењака на планети до којих нисмо могли да допремо“, истиче Скот Јанко, еколог са Универзитета Мичиген.

Разумевање начина на који животиње реагују на геолошке промене само је једно подручје од интереса у тој револуцији, додао је Викелски. „На пример, можемо да установимо стање здравља дивљих животиња из свемира“, рекао је он.

Пример су електронске ушни маркери – опремљени малим акцелерометрима од 30 грама – којима су обележене дивље свиње. Из промена у кретању животиње, може се открити ако вепар развије афричку свињску кугу – веома заразан вирус – који се лако преноси на домаће свиње. Подаци о појави заразе у дивљини може бити од велике помоћи за сузбијање болести на фармама.

Технологија би такође требало да помогне научницима да разумеју процесе који покрећу миграције. Одашиљачи су постављени на животиње мале попут мркоглавих јастребова, а њихово кретање би ускоро могло да открије мистерију миграција од скоро 3.000 километара између Европе и Африке која се дешава сваке године.

„Слично томе, моћи ћемо да проучавамо животињске популације како бисмо утврдили како реагују на промене станишта изазване глобалним загревањем“, додаје Викелски.

Првобитно је планирано да Икар буде у пуној функцији пре неколико година када је тим почео да ради са руским научницима на коришћењу радио-телескопа на Међународној свемирској станици за праћење означених животиња. Али је сарадња прекинута због рата у Украјини.

Уместо тога, тим је направио мали сателит назван Икарус КјубСат, који би требало да буде лансиран следеће године. „После тога ћемо повећати наше операције док не будемо имали око шест сателита и стални систем за праћење животиња док се крећу и мигрирају широм света“, рекао је Викелски. „То би требало да нам пружи огромну количину података о начину на који се животиње понашају."