Костур у бунару норвешког замка знак биолошког рата описаног у 800 година старој скандинавској саги

Осамстотина година стара сага Сверис, између осталог, описује и бацање тела мртвог човека у бунар током војне кампање у централној Норвешкој 1197. године.

Нападачи су, према написаном у саги, бацили тело у бунар како би затровали главни извор пијаће воде локалног становништва, али се ништа друго не зна о самом „човеку из бунара“ или ко је он био у причи.

Костур је откривен још давне 1938. године, али је тада могла да буде спроведена само визуелна анализа. Сада научници имају на располагању низ аналитичких техника, укључујући секвенцирање гена и методу радиоактивног угљеника.

Ново проучавање костура, објављено у часопису iScience, даје увид у изглед „човека из бунара“ на основу подробног проучавања узорака зуба.

„Ово је први пут да смо заправо пронашли лика који је помињан у овом древном тексту. Има много средњовековних и још старијих остатака људи широм Европе, који се сада проучавају помоћу секвенцирања гена“, наводи коаутор студије Мајкл Д. Мартина, професор на норвешком Универзитету за науку и технологију.

Краљ Свере и изненадни напад на замак Свересборг

Сверис сага је својеврстан прозор у амбициозни успон краља Свереа који је живео од 1152. до 1202. године и влада Норвешком током друге половине 12. века. Текст открива рану норвешку историју, описује периоде политичке нестабилности и сукоба, заједно са ратовима започетим око тога ко ће наследити престо након смрти краља Сигурда Муна.

Свере је убацио своје име у шешир тврдећи да је био син Муна, кога је његов брат убио 1155. године што је покренуло борбу за престо.

Док многе нордијске саге воде порекло од оралне традиције и старих изгубљених рукописа, сага Сверис је писана истовремено са догађајима које је описивала. Вероватно од стране некога блиског краљу. Веома је богата детаљима, наводи пуна имена, локације, битке, војну стратегију па и краљеве говоре.

Краљ Свере је зиму 1197. године провео у Бергену на западној обали Норвешке, док је његова противничка фракција, која је представљала католичку цркву, извела изненадни напад стотинама километара далеко на замак Свересборг, који је краљ изградио 1180. годину у данашњем Трондхајму.

Док су становници унутра вечерали, нападачи су се ушуњали у утврђење кроз тајна врата и запалили унутрашњост замка.

„Узели су тело мртвог човека и бацили га у бунар, а потом га напунили камењем“, наводи се у једном делу саге.

Већи део костура откривен је испод великог камења 1938. године, али су још костију, попут леве шаке, пронашли у откопавањима 2014. и 2016. године.

Нова истраживања и процене говоре о томе да се радило о човеку који је имао 30 до 40 година када је умро. Стручњацима је било проблематично да утврде које су тачно повреде настале пре бацања и биле узрок смрти, али наводе да су повреда од ударца тупим предметом на левој страни лобање и две оштре расекотине у лобањи највероватније настале пре него што је умро.

Неочекивано порекло „човека из бунара“

Првобитно извршена метода радиоактивног угљеника потврдила је да су остаци костура око 900 година стари што се подудара са догађајима из саге.

Научници су покушали да секвенцирају геном од узорка костију, али упркос њиховом добром стању ДНК у њима могао да се искористи.

Потом је вођа студије Мартин Елегард са Универзитета за науку и технологију искористио зубе, што му је омогућило да открије да је „човек из бунара“ имао благи тен, плаве очи и светло смеђу косу.

Заједно са антропологом Агнаром Хелгасоном упоредили су геном „човека из бунара“ са геномима модерних Норвежана, а резултати су показали да води порекло из јужне Норвешке.

Припадници поражене војске краља Свереа водили су порекло из централних делова Норвешке, док су његови противници били са југа.

„Највеће изненађење за све нас је било да човек из бунара није потицао од локалне популације, већ води порекло из специфичног региона на југу Норвешке. То указује да је нападачка војска једног од својих мртвих људи у бунар“, наводи Мартин.