Која изненађења крију ледена језгра Гренланда, и шта значе за будућност Земље

Научници су открили остатке биљака и инсеката испод леда на дубини од три километра. Извађени су из централног дела острва, пружајући до сада најјаснији доказ да је скоро цела та огромна територија била зелена у последњих милион година, када је атмосферски ниво угљеника био много нижи него данас.

Њихово истраживање указује на још већи потенцијал за глобални пораст нивоа мора због промена климе изазваних људским фактором него што се раније мислило.

Локација истраживања, ледено језгро названо ГИСП2, избушено је 1993. и, иако су његове стене и лед опширно проучавани, нико раније није имао идеју да тражи фосиле у мешаном седименту на дну. То је зато што је донедавно идеја о томе да је Гренланд био без леда у недавној геолошкој прошлости изгледала „превише натегнуто".

„Буквално, видели смо фосиле већу току првог сата тражења“, рекао је главни аутор студије Пол Бирман, професор заштите животне средине на Универзитету Вермонт.

На њихово изненађење, истраживачи су у овом земљишту пронашли врбово дрво, споре маховине, гљиве, сложено око инсекта и маково семе, што заједно указује на екосистем тундре.

Ако се емисије гасова стаклене баште из сагоревање фосилних горива не смање драстично, ледени покривач Гренланда могао би се скоро у потпуности отопити у наредних неколико векова до неколико миленијума, што би резултирало порастом нивоа мора за отприлике седам метара који би „збрисао" светске приморске градове.

„Стотине милиона људи широм света би изгубило своје место за рад и живот“, упозорио је он.

Нови рад се заснива на два важна недавна открића. У 2016. години, научници су тестирали темељ из истог леденог језгра из 1993. године, користећи радиоактивно датирање како би проценили да ли је старије од 1,1 милион година.

Њихово моделирање је такође показало да ако се лед отопи на локацији ГИСП2, онда би 90 посто остатка Гренланда било без леда.

Али налаз је био контроверзан због дугогодишње теорије да је Гренланд био непробојна ледена тврђава у последњих неколико милиона година.

Затим су 2019. Бирман и међународни тим преиспитали још једно ледено језгро, овог пута извађено из напуштене америчке војне базе Кемп сентури, у близини обале Гренланда 1960-их.

Били су шокирани када су сазнали да садржи не само седимент, већ и лишће и маховину.

Напредније технике датирања које су им биле доступне помогле су им да одреде нестанак тог дела леда на период од пре 416.000 година.

Откриће органске материје навело је Бирмана да се фокусира на истраживано језгро из 1993. како би потражио сличан материјал, и његово проналажење је недвосмислено потврдило оно што су научници раније закључили кроз моделе и прорачуне.

„Лед је морао да нестане, јер у супротном не би било биљака, инсеката, ни гљивица на тлу. Сада са сигурношћу знамо да је лед нестао не само у пределу базе који смо истраживали већ и на ГИСП2, тачно у центру леденог покривача. Сада знамо да је цео ледени покривач подложан топљењу", каже Бирман.

Коаутор студије Халеј Мастро са Универзитета у Вермонту која проучава фосиле, нагласила је потребу за даљим бушењем у леденим језгрима Гренланда како би се пронашли још старији, древнији организми, који би имали важне импликације за нашу будућност.