Златна ризница пронађена у нетакнутим гробовима староегипатске некрополе

Током ископавања у Дамијети археолози су открила десетине гробница које су миленијумима биле нетакнуте, са одајама од ћерпича у којима су се још увек налазила драгоцена блага са којима су мртви били сахрањени пре више од две и по хиљаде година.

Пронађене су грнчарске посуде, погребне амајлије и скарабеје за заштиту покојника у загробном животу, шабти (ушабти или шавабти) фигурине које служе покојницима у загробном животу, бронзани новчићи и прикази верских симбола и божанстава од златне фолије као што су Изида, Бастет и Хорус.

Откриће је необично јер су многе древне египатске гробнице опљачкане још од времена фараона. Овако нетакнуте гробнице дају бољи увид у погребне обичаје старих Египћана и могу, према речима Мохамеда Исмаила Халеда, генералног секретара египатског Врховног савета за антиквитете, помоћи да се открију тајне древне, фасцинантне културе.

Археолошка мисија у Тел ел-Деиру је у току већ неколико година, постепено откривајући погребни комплекс који датира из 26. династије, између 644. и 525. пре нове ере. Претходним ископавањем пронађено је 20 гробница, укључујући амајлије, златне фолије, скарабеје и минијатурне тегле са балдахинима, посуде у које се стављају органи покојника током обреда мумификације.

Од тада, у ископавањима су откривене не само 63 појединачне гробнице од ћерпича, већ и места где су сахрањени мање важни покојници. Чини се да је некропола била место за сахрањивање свих слојева становништва, од скромнијих до богато опремљених коначних почивалишта људи са вишим статусом.

Тим истраживача је био пре свега заинтересован да открије архитектонски распоред комплекса. Овај дизајн је уобичајен током касног периода старог Египта, који је почео са 26. династијом.

Ово „наглашава историјски значај овог открића, које може бити почетак поновног датирања важног временског периода за град Дамијету", наводи се у саопштењу египатског Министарства туризма и антиквитета.

Занимљиво је да 38 бронзаних новчића пронађених у керамичкој посуди датирају из династије Птолемеј, која је владала од 305. до 30. године пре нове ере – неколико стотина година након изградње комплекса. Ово указује да је Дамијета била важно комерцијално средиште неко време током историје старог Египта, кажу археолози.

Откривени артефакти су спектакуларне израде, наводе археолози, показујући широк спектар вештина, приступ материјалима, па чак и трговину између других градова на обали Средоземног мора, при чему су неке од грнчарских посуда увезене у Египат.

Чак и похарани и опљачкани гробови могу да нас науче много о древном свету, али открића наглашавају колико тога можемо да научимо о нашој историји када се мртви оставе да почивају у миру... бар док не стигну археолози.