Путер из лабораторије, Бил Гејтс каже да има „укус као прави“ – да ли бисте га пробали?

„Сејвор“, стартап са финансијском подршком милијардера Била Гејтса, експериментише са прављењем безмлечних алтернатива сладоледа, сира и млека користећи термохемијски процес који омогућава формирање молекула масти и прављење њихових ланаца од угљен-диоксида, водоника и кисеоника.

Сада је компанија објавила да је направила нову алтернативу бутеру која има исти укус.

Смањивање потрошње меса и млечних производа један је од кључних начина како човечанство може да смањи негативни утицај на животну средину, пошто је сточарство један од најзначајнијих извора гасова са ефектом зелене баште.

„Сејвор“ наводи да њихови производи могу значајно да смање угљенични отисак у односу на животињске производе.

Прављење њиховог путера у атмосферу ослобађа 0,8 грама по килограму путера, док производња оригиналног млечног несољеног путера са 80 одсто масти ослобађа 16,9 килограма угљен-диоксида по килограму путера.

Извршна директорка „Сејвора“ Катлин Александар рекла је да су тренутно и предкомерцијалној фази и раде на добијању дозвола како би могли да продају свој путер.

„Не очекујемо да ћемо моћи да почнемо са неком широм продајом барем до 2025. године“, наводи извршна директорка.

Алтернативе месу и млечним производима постају све популарније протеклих година, али је код многих највећи проблем – укус.

„До сада смо имали неформалне панеле кушача са десетинама људи. У оквиру комерцијализације очекујемо да обавимо и масовније формалне дегустационе пробе“, истиче Катлин Александар.

Главно је питање да ли ће купци хтети да се одрекну навика и пређу на синтетичке масти. Велики је изазов приволети људе да се одрекну својих омиљених млечних производа зарад експерименталне хране.

У свом блогу, Бил Гејтс наводи да је идеја преласка на лабораторијски направљене масти и уља испрва чудна.

„Потенцијал тог преласка, међутим, у смањивању нашег угљеничног отиска је огроман. Искоришавање доказаних технологија и процеса можемо то да постигнемо. Нови процес не ослобађа гасове са ефектом стаклене баште, не користи пољопривредно земљиште, а потрошња воде је хиљаду пута мања од традиционалног сточарства. Најважније, одличног је укуса, као права ствар“, истиче Гејтс.

Према подацима УН-а, сточарство генерише 14,5 одсто укупних емисија гасова са ефектом стаклене баште.