Никола Тесла – господар муња, песник електрицитета, геније који је осветлио свет

Никола Тесла (1856-1943) један је од најблиставијих умова у свету, који је човечанству поклонио епохалне изуме. Увео је свет у електрично доба, осмислио индукциони мотор, наизменичну струју, ласерску и радарску технологију, даљинско управљање, бежичну комуникацију, електричне аутомобиле и мноштво других чудесних открића.

Рођен у Смиљану 10. јула 1856. године као четврто од петоро деце у породици православног свештеника Милутина и Георгине, Никола Тесла је са деветнаест година заувек отишао из родне Лике на студије електротехнике у Грац.

Спава веома мало и све време проводи у учењу. Забринути за његово здравље, професори шаљу писма његовом оцу у којима га саветују да испише сина уколико не жели да се убије прекомерним радом. Нажалост, студије напушта јер нема новца за школовање.

Пут га води преко Марибора, Прага до Будимпеште, а потом Париза и Стразбура, да би се на крају у 28. години обрео у Њујорку.

Своје прве патенте пријавиће 1877. године. Многа су његова открића приписивана другима, али неке забуне су временом исправљене и свет је сазнао да је чаробни визионар.

У шест година рада са Едисоном, показао је сву своју спретност, надареност, знање и марљивост. После мучног и тешког сукоба са Едисоном, који је на све начине покушавао да прогура систем једносмерне струје, Вестингхаус и Тесла изашли су као победници.

Вестингхаус је због дуготрајног сукоба умало банкротирао, па је Тесла поцепао уговор и ослободио америчког предузетника обавезе плаћања коришћења патената. Прву хидроелектрану на свету изградио је 1895. године на Нијагариним водопадима заједно са Џорџом Вестингхаусом, коме је продао власништво над мотором за назименеичну струју.

Икс-зраци, радио и бежични пренос

Теслин бриљантни ум се није фокусирао само на једну област, већ је експериментисао на многим пољима. Тако се још 1887. године заинтересовао за оно што ће се касније назвати икс-зрацима, а наредних неколико година осмислио је уређаје које ће касније користити Вилхелм Рендген при открићу икс-зрака 1895. године.

Покушавајући да своју идеју о малом уређају који би примао телеграме и шифроване поруке спроведе у дело подигао је први преносни торањ на Лонг Ајланду у Њујорку где му је била и лабораторија. Основна намена торња била је бежична веза преко Атлантског океана, а како никада није постао функционалан срушен је 1917. године.

Године 1891. изумео је „Теслин калем“ који су се деценијама касније користили у радио предајницима и другој електронској опреми.

Увек заинтересован за даљинско управљање и слање сигнала, Тесла је након неколико претходних патената објавио изум првог телеаутоматизованог брода којим је даљински управљао, што је демонстрирао пред публиком у Медисон сквер гардену.

У лабораторији у Колорадо Спрингсу 1899. године бавио се бежичним преносом електричне енергије, покушавајући да искористи Земљу као проводник. Такође је радио и бројне експерименте бежичне телеграфије.

Вратио се у Њујорк 1900. године, када почиње градња куле „Варденклиф“ која је требало да служи као Светска радио-станица. Међутим, 1902. године затиче га вест да је Гуљелмо Маркони успео да оствари трансатлантски пренос радио-сигнала.

Амерички Завод за патенте 1904. године додељује Марконију патент за радио. Италијански инжењер 1909. године добија Нобелову награду, што је много погодило Теслу, а такође и лажна вест 1915. године да ће са Едисоном поделити Нобела за физику.

Сањар и идеалиста

Тесла је све податке које је прочитао користио као да у себи има библиотеку, због те способности није правио цртеже изума, већ је радио према сликама које је имао у глави.

Био је човек којег су неупућени често називали залудним сањарем који је добио је више од милион долара од својих изума и истом брзином их потрошио на нове изуме. Међутим, Тесла је био идеалиста највишег реда, а таквим људима, новац мало значи.

Иако није дипломирао, за живота је стекао докторате на многим светским универзитетима и проглашен за члана неколико најславнијих академија наука. 

Предимензиониран у свему, Тесла је био у стању да ради по 21 сат сваког дана, а дешавало се да без тренутка предаха пробди у раду равно 82 сата. Био је стваралац нових принципа, један од визионара наше цивилизације, чудесан човек који није желео да има времена ни за шта друго осим за науку.

У Београду је боравио једном, 1892.године. Упућени кажу да није имао ни времена ни новца. Наука и нови експерименти имали су приоритет. Ни сликару Паји Јовановићу, током његовог боравка у Њујорку, није имао времена да позира. „Човек је рођен да ради, трпи и да се бори, ко тако не чини мора пропасти“, говорио је Тесла.