Зашто Наса лансира вештачку звезду око Земље

Наса је недавно одобрила свемирску мисију „Ландолт" која вреди 19,5 милиона долара, и која предвиђа лансирање мини-сателита у Земљину орбиту.

„Ово је заиста сјајна ствар за науку коју Наса подржава. То је нешто што ће помоћи свим астрономима“, рекла је Тајлер Ричи-Јовел, постдокторски истраживач у Ловел опсерваторији који проучава астрономију и егзопланете.

Револуционарни нови алат за астрономе

Мини-сателит, назван "CubeSat", дизајниран је да кружи око Земље на удаљености од 25.000 километара.На тој удаљености, његова брзина ће одговарати Земљином окретању, тако да ће сателит изгледати као да је фиксиран на ноћном небу, и биће уочљив како би се лакше пратио.

Неће бити видљив голим оком, али за телескопе ће изгледати као звезда. Планирано је да мисија буде покренута 2029. То ће бити први алат те врсте.

„Ово је заиста ново за нас да имамо неку врсту вештачке звезде на коју у нашем раду можемо да се ослонимо и да је заиста користимо“, рекла је Ричи-Јовел.

Оно што ову „вештачку звезду" чини бољом од праве је то што ће астрономи тачно знати колико светлости емитује.

Сателит ће емитовати ласерске снопове са одређеним бројем светлосних честица, или фотона, које астрономи могу користити за калибрацију својих телескопа за мерење светлости. То може помоћи да се елиминише много нагађања и непознаница док астрономи, користећи мере правих звезда, баждаре своје инструменте.

„Проблем је у томе што не постоји начин да се тачно зна колико светлости праве звезде емитују јер не можемо да пошаљемо сонду једној да тачно измери њен сјај. Зато је Ландолт мисија важна", каже Ричи-Јовел.

„Кад крене мисија, а ми тачно знамо колико фотона, колико светлости у секунди, долази из CubeSat-a“, онда можемо да га користимо да упоредимо и прецизније измеримо светлост других објеката, као што су стварни звезде, додала је.

Очекује се да ће мисија помоћи астрономима да измере светлост коју емитују звезде са 10 пута већом прецизношћу од тренутних процена.

То је као да сте добили слагалицу од 1.000 делова која је имала сређену само половину површине, а онда вам је неко спојио још неколико стотина делова. „Ландолт" мисија ће помоћи астрономима да „ухвате" ситне детаље који су иначе недостајали у подацима.

Како „Ландолт" мoже да буде револуција у астрономији

„Сва наша астрономија је заснована на светлости, тако да заиста морамо да знамо колико светлости заправо примамо“, рекла је Ричи-Јовел.
Из зрака светлости можете много научити: температуру звезде, њену масу, типове егзопланета које круже око ње и да ли би оне потенцијално могле да садрже живот.

На пример, сазнање о температури звезде, може вам рећи колико далеко егзопланета мора бити да би одржала воду на својој површини, објаснила је Ричи-Јовел. Вода је један од главних састојака живота какав познајемо, и једна од кључних карактеристика које астробиолози траже када проналазе потенцијалне планете на којима би могао бити живот.

Проналажење више планета сличних Земљи је само почетак. Астрономи такође могу користити „Ландолт" мисију за мерење светлости удаљених звезда које експлодирају – супернове, које помажу у израчунавању брзине ширења универзума.

Управо сада, космолози који проучавају ширење универзума суочавају се са огромним изазовом: не могу се задовољити само једном вредношћу за стопу ширења. Неке методе доводе до једне вредности, док друге доводе до мало другачије. Ова загонетка би могла бити кључна за откривање неких од највећих мистерија универзума, попут разумевања невидљиве силе која цепа наш универзум, а коју називамо тамном енергијом, преноси портал Sciense Alert.