Тестирања у току, када ћемо добити вакцину против ХИВ вируса

Експериментална вакцина против ХИВ-а треба да успешно покреће моћна антитела код људи. Да би вакцина функционисала, она мора да активира антитела код имунизованих – антитела која су припремљена да неутралишу дејство уљеза. А, да би вакцина била безбедна, велика већина не сме осетити нежељене ефекте или реакције.

Ипак, вакцина против сиде још увек се развија, пошто су њени креатори преформулисали вакцину како би побољшали њену безбедност у будућим студијама. Њихови најновији резултати показују како вакцина успешно генерише широко неутралишућа антитела код малог броја људи.

Широко неутралишућа антитела (bnAbs) усмерена на ХИВ откривена су почетком 1990-их, на врхунцу епидемије ХИВ/АИДС-а, код неких људи са ХИВ-ом.

Њихов потенцијал је одмах био очигледан: bnAbs могу да препознају и неутралишу више сојева ХИВ-а, генетски варираног вируса који мења облик и који мења свој спољашњи омотач да би избегао имунолошку детекцију.

Али упркос томе што скоро четири деценије трају истраживања, вакцина која може да генерише bnAbs код људи – остаје „неухватљива“.

Природне инфекције нам дају слику о томе колико је тешко натерати имуни систем да направи ова моћна антитела: bnAbs се материјализују само код око 10 до 25 процената људи који живе са ХИВ-ом, и могу потрајати године да се развију.

Дакле, вест да је вакцина тестирана у малом клиничком испитивању створила bnAbs код неколико људи након две дозе – обећава.

„Било је веома узбудљиво видети да, са овим видом вакцине, можемо да натерамо неутрализујућа антитела да се појаве у року од неколико недеља“, каже Вилтон Вилијамс, имунолог са Института за људске вакцине Дјука (DHVI) који је водио студију.

Кандидат за вакцину циља на ХИВ-1, најчешћи од два типа ХИВ-а, а посебно на део његовог спољашњег омотача који остаје стабилан чак и када вирус мутира.

Прекинута прва фаза тестирања

Клиничко испитивање прве фазе, које је почело 2019. године, укључило је 24 здрава учесника, од којих су четири добила плацебо. Али испитивање је заустављено након што је једна особа имала тешку алергијску реакцију (после треће дозе) на једну компоненту вакцине, полиетилен гликол (PEG), која је коришћена за стабилизацију формулације.

Пре него што је експериментисање прекинуто, пет особа је добило три од четири планиране дозе, а још 15 особа је добило само две.

Вакцина је од тада преформулисана без PEG-а, тако да се испитивање може наставити са тестирањем верзије без PEG-а. У међувремену, Вилијамс и колеге су анализирали доступне податке и открили да је вакцина изазвала снажан имуни одговор након две дозе.

Дуго тражени неутрализатори, bnAbs, такође су генерисани код двоје од петоро људи који су примили три дозе пре него што је тестирање прекинуто. Најмоћније од тих антитела неутралисало је 15 до 35 процената сојева ХИВ-а у експериментима са ћелијама.

„Овај рад је велики корак напред јер показује изводљивост индуковања антитела имунизацијама које неутралишу најтеже сојеве ХИВ-а. Наши следећи кораци су да изазовемо снажнија неутрализујућа антитела. Још то нисмо успели, али наш пут је сада много јаснији“, каже имунолог са DHVI Бартон Хејнс.

Свакако је добро имати опције, чак и у раним фазама развоја. Друге обећавајуће стратегије за развој вакцина које су ефикасне против различитих сојева ХИВ-а нису успеле у каснијим клиничким испитивањима, служећи као „оштар подсетник“ на изазове у развоју ХИВ вакцине, пише портал Science Alert.

Истраживање је објављено у часопису Cell.