Ову жабу је ипак боље избегавати

„Као и за већину ствари на које наиђете у неком националном парку, (...) уздржите се од тога да је полижете. Хвала“, објавила је америчка Агенција националних паркова у новембру 2022. године на друштвеним мрежама.

Мислили су на жабу крастачу са реке Колорадо (Bufo alvarius). Њу посетиоци парка не би требало да додирују ни прстима, а поготово не језиком.

Та жаба живи на југозападу Северне Америке. Дуга 18 центиметара једна је од највећих жаба Северне Америке.

Ако се осећа угроженом, излучује врло јак отров који је штити од непријатеља. Отров може да усмрти и великог пса. Али, изгледа да жабљи отров ипак привлачи људе.

Они траже отров те жабе јер садржи супстанцу 5-МеО-ДМТ. Она се сматра досад најјачим познатим халуциногеном то јест триптамином.

Халуцинације које он изазива су врло јаке и краткотрајне у поређењу са другим психоделичним супстанцама, трају 15 до 30 минута.

Али, жабу не би требало лизати, не само због заштите животиња, него и зато што без сушења, дестилације или сличне обраде супстанце, у тело могу доспети и други отрови који могу да изазову екстремне нуспојаве.

Жабљим отровом против депресије

За ту врсту жабе се не занимају само авантуристи и хипици, него и научници.

Велик број студија у области психоактивних супстанци деценијама показује да научници имају интересовање за алтернативне методе терапије када је реч о психичком здрављу.

На пример уз помоћ ЛСД-а, псилоцибина или МДМА. Али и 5-МеО-ДМТ је због својих терапијских потенцијала све више у фокусу.

Научници на Ајкан скул оф медисин у Њујорку открили су да твар из отрова ове крастаче реагује са рецепторима серотонина у мозгу. Студија је недавно објављена у стручном часопису Нејчер.

Рецептори серотонина су у медицини важно полазиште за лекове, на пример антидепресиве.

Научници су синтетисали триптамин из жабљег отрова и истраживали деловање рецептора серотонина 5-ХТ2А и 5-ХТ1А, између осталог на мишевима.

Како каже главни аутор студије Данијел Вакер, успели су да структурирају супстанцу тако да има максималну активност на један, а минималну на други рецептор.

Шта то значи? Рецептори 5-ХТ1А се сматрају циљним рецепторима за лечење страхова или депресија. Рецептори 5-ХТ2А одговорни су за халуциногено деловање изазвано психоделицима.

Научници се надају да ће ускоро бити могуће развити лекове на темељу психоделика, али без халуциногених ефеката.

У бројним даљим истраживањима се проверава колико би овај психоделик могао да се користи за лечење тешких депресија или страхова.

Поновно оживљавање природних дрога

Супстанцу не производи само жаба Буфо алвариус. Тај отров се налази и у неким биљкама, на пример у семену и кори јопа, махунарке које има у Јужној Америци.

На бројним подручјима се супстанце из јопа већ хиљадама година користе као психоделик.

Интересовање за жабу Буфо алвариус почело је шездесетих година. У међувремену постоје организована путовања, рецимо у Мексико, на којима се та и неке друге супстанце дају туристима због „спиритуалног искуства“.

Или како би се стекло то искуство. Мексико је једна од ретких земаља у којима је конзумирање овог триптомина легално.

Психоделици као лекови

Док лечење тим супстанцама изван клиничких студија углавном није дозвољено, Аустралија је од прошле године допустила коришћење МДМА за лечење посттрауматских стресних поремећаја (ПТСП).

Псилоцибин, који се добија из гљива, дозвољен је за лечење депресија које се не могу другачије лечити. Али, и ту стручњаци још увек изражавају критике.

Каже се да је агенција за лекове попустила под притиском јавности и лобистичких група, јер нема довољно доказа да би се оправдала шира употреба.

Из Аустралијске агенције за лекове кажу да се лечење одвија уз интензивну контролу психијатра и да је та терапија можда једина могућност за пацијенте отпорне на друге могућности лечења.

Важе строга правила за издавање дозволе ако неки психијатар жели да употреби ту супстанцу.

Почетком јуна 2024. ће и Америчка агенција за храну и лекове расправљати хоће ли препоручити дозволу за употребу МДМА у терапији ПТСП-а .