Први печатни прстен са угравираним Александријским светиоником пронађен на дну мора

Мали бронзани печатни прстен извучен је са дна Средоземног мора на месту где се некада налазило острво Антиродос, део краљевске четврти у древној луци Александрије познатој као Портус Магнус.

Заједничка мисија Европског института за подводну археологију (IEASM) и Врховног савета за антиквитете Египта пажљиво је истраживала ове потопљене рушевине, које је описао грчки географ Страбон крајем првог века пре нове ере.

Научници сматрају да само место проналаска пружа кључне доказе о томе како је функционисала управа у овом древном средишту моћи.

„Ово откриће је од изузетног значаја јер указује на то да су се у легендарној палати вероватно налазиле административне канцеларије директно повезане са светиоником", наводи Франк Годио, директор Европског института за подводну археологију.

Овај угледни подводни археолог деценијама предводи истраживања на овом локалитету, марљиво мапирајући потопљене делове античких градова. Његов тим је од почетка пројекта педантно бележио сваки пронађени артефакт, постепено склапајући сложену слику о развоју лучког система. 

У грчко-римском периоду, печатни прстенови су имали централну улогу у свакодневном пословању и званичној државној кореспонденцији. Званичници су их користили за оверавање важних докумената утискивањем гравуре у врући восак или глину.

Такви предмети су истовремено служили као лични потпис и неоспорни симбол институционалног ауторитета особе која их је носила.

Чињеница да је овакав прстен пронађен на некадашњем краљевском острву наводи стручњаке на закључак да је палата остала административно активна све до другог века нове ере.

Први овакав приказ античког чуда

Александријски светионик, познат и као Фарос, изграђен је око 280. године пре нове ере током владавине Птоломеја II и представљао је једно од седам чуда античког света.

Његова грандиозна структура висока преко 100 метара доминирала је пејзажом северне обале Африке и олакшавала поморску трговину у читавом региону. Грађевина је неометано служила својој сврси вековима, све док је серија разорних земљотреса у средњем веку није претворила у непрепознатљиве подводне рушевине.

Поред овог драгоценог артефакта, подводни истраживачи су недавно извадили и бројне комаде грнчарије, свакодневно посуђе и старе амфоре које потичу из различитих историјских епоха.

„Налаз је заиста изузетан, будући да до сада никада нисмо идентификовали слику древног светионика на печатном прстену", истакао је Хишам ел Лити, генерални секретар Врховног савета за антиквитете Египта.

Египатски министар туризма и антиквитета, Шериф Фати, додатно је похвалио специјалисте, нагласивши да њихов труд на терену континуирано обогаћује глобално знање о једној од најважнијих античких метропола.

Рад у источној луци још увек није завршен, а након окончања тренутне сезоне ископавања очекује се прелазак мисије на нове дубине у оближњем заливу Абу Кир.