Археолошки институт у Београду стиче статус института од националног значаја

Гошћа Јутарњег програма, др Снежана Голубовић наглашава да промена статуса Археолошког института много значи њима као археолозима јер је препозната њихова научна изврсност, али и то да је њихов рад у интересу државе Србије.

„Ми ширимо знање, ми стално истражујемо. Морам мало да објасним, археологија није само ископавање. То је већ дуго, већ последњих неколико деценија, једна интердисциплинарна наука која обухвата, сем историје архитектуре, историје уметности, сад већ и модерне технологије. Дакле, то је оно поље где је нама дат замах да ми радимо мултидисциплинарну науку, да се ослањамо и на природне науке, тако смо и покренули часопис, на пример, Археологија и природне науке, јер су нам неопходни због нових сазнања“, објашњава директорка Археолошког института.

Међународни углед Србије кроз археологију

Такође, археолозима је ово велики подстрек и подстицај, додаје др Снежана Голубовић, посебно што у последње две деценије Институт ради на међународном угледу Србије управо кроз археологију. Изложба Путеви римских царева по Србији је обишла пола света.

„Нисмо били у Азији и Аустралији, али и то ћемо вероватно надокнадити. Прошле године били смо у Италији, односно, волимо да кажемо, наши римски императори су се вратили у Рим. Нису, наравно. Они су остали овде код нас. Али оно што је занимљиво је да та изложба свуда има велики, заиста велики значај и велики утицај на локално становништво“, додаје др Голубовић.

Налазишта као што су и Виминацијум, Царичин град, Ромулијана, Сирмију, су потпуно етаблирана у свету археологије и то се види кроз неколико ствари, наглашава др Миомир Кораћ.

„Када одемо на неки скуп, наши археолози имају седам-осам реферата. Готово окупирамо цео конгрес нашим рефератима који имају да саопште резултате до чега смо дошли“, додаје др Кораћ.

Изложбе и научни контакти су у ствари одраз тихе дипломатије и продире се тамо где званична дипломатија не може. Тако се шаље нека лепша слика о овим просторима и прихвата се, што је јако значајно, напомиње гост Јутарњег програма. А када се прихвата, она се шири даље.

Статус археологије у свету

Археологија у Србији, осим националног значаја као научна дисциплина, требало би да се посматра и као важан економски чинилац за нашу земљу.

„Сви то раде, да не говорим Италија, Турска, него и готово све земље раде на томе. Значи две ствари, имате и економску, а исто тако показујете лепу слику и што је најлепше, егал сте са свима у свету“, истиче др Миомир Кораћ.

Директорка Археолошког института у Београду, др Снежана Голубовић наводи да ће добијање статуса института од националног значаја још више привући младе научнике и омогућити им да проводе више времена на терену и обезбедити више финансијских средстава за истраживање.