Јелена Беговић: Наука треба да помогне у одрживом развоју планете и може да спасе свет

Како наглашава гошћа Београдске хронике, Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, постоји врло јасно дефинисани показатељи како се неки научни успех мери, мада у свету до данас траје дебата да ли та метрика даје праву слику или не. Међутим, и поред тога усвојена је у целој научној заједници, па и код нас.

„То ми радимо у Србији као што се ради свуда у свету. У неким областима смо заиста изванредни. Недавно, последње рангирање Шангајске листе за рецимо Београдски универзитет који је на некој позицији између 300. и 400. што је изузетно велики успех морам да кажем, зато што смо у неким од ових параметара боље чак и од много боље рангираних универзитета“, наглашава министарка.

Једна област везана за текстилну индустрију, рангирана је изузетно високо, на 40. место на свету. Ради се о неким новим технологијама и новим текстилним материјалима, додаје Беоговићева, у чему су истраживачи и професори са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду доста допринели овом искораку.

Нажалост и даље се често говори о томе да велики број научника одлази из Србије и да нису задовољни условима и средствима која се улажу у науку и њихов рад. Министарка Беговић напомиње да је тај одлив кадрова тешко мерити и да ће се на основу анализе података добијених из последњег пописа Завода за статистику доћи до неких конкретнијих бројки.

Подаци Бечког економског института за међународне анализе показују да за Балкан, а поготово за Србију, постоји позитиван тренд враћања студената који студирају у иностранству.

„Наравно, сви желе да раде у својој земљи и желе добру инфраструктуру. Зато је јако битно улагање у инфраструктуре како би наши млади научници, наши млади образовани људи имали где да раде. Рецимо БИО4 кампус као највеће улагање не само наше државе у широком региону у један пројекат научних инфраструктура има за циљ и да заустави одлазак људи, али и да привуче оне који су отишли“, истиче министарка Беговић.

У ИКТ индустрији већ је остварен позитиван прилив људи, како наших повратника, али и људи из света у Србију, јер су препознали да постоји добра инфраструктура и шанса. Сада се акценат ставља на биотехнологију и друге области које ће стратешки бити развијане.

„Ово није пројекат садашњости. Ово је заиста пројекат за будућност и ја говорим о будућности следећих 10, 20, 30 година. Ако погледате, све развијене земље данас имају добро образовање и јаку науку. Та јака наука је постала покретач економије. Сад ви ћете имати и иновативне економије као што је биоекономија и наш циљ јесте да развијамо биоекономију. Економију која је заснована на знању, на нашим експертима, на нашим идејама и да те идеје остану власништво наше земље“, наглашава гошћа Београдске хронике. 

У свакодневном животу нисмо довољно свесни значаја који наука има јер не размишљамо како се дошло до неког крањег производа и колико су научници учествовали у унапређењу пољопривреде, медицине, прехрамбене индустрије.

„Јако је битно да ми будемо ти који креирамо производе, који креирамо услуге, а не само да купујемо туђа решења. И на тај начин, када направите добар екосистем, људи и стручњаци и те како остају“, истиче министарка Јелена Беговић.