Мапирање мрачног дела свемира – европски телескоп скида вео тајне са једне од највећих мистерија физике

„Никада до сада нисмо видели овакве астрономске снимке који садрже оволико детаља. Још су јаснији и детаљнији него што смо се надали и показују нам много пре овога непознатих ствари чак и у, како смо претходно мислили, добро истраженим деловима свемира“, каже Рене Лауреијс, један од научника који раде на пројекту.

Врхунски стручњаци су се окупили у Дармштату у Немачкој како би приказали и дискутовали о првим снимцима које је направио телескоп. Прве пробне снимке „Еуклид“ је направио крајем јула, али су они приказали тек делић његових способности.

Раскошних боја и богати детаљима, снимци приказују претходно непознате ствари у добро проученим деловима свемира, што потврђује астрономима да је телескоп спреман за амбициозни задатак – мапирање мрачне и невидљиве стране нашег универзума.

Надају се да ће открити мистерије тамне материје и тамне енергије проучавајући милијарде галаксија које се налазе на удаљености до 10 милијарди светлосних година од Земље.

У једном гледању, телескоп може да сними огромне делове неба, пространства 100 пута већа од оних које телескоп „Џејмс Веб“ може да сними. Свака од „Еуклидових“ фотографија високе резолуције садржи 600 милиона пиксела, што омогућава научницима да јасно виде дубоко у далеким деловима универзума.

„Еуклиду“ је био потребан само један дан да сними пет космичких објеката чије су фотографије данас представљене.

Скривена галаксија

Једна од првих галаксија које је „Еуклид“ посматрају носи надимак „Скривена галаксија“ и налази се на око 11 милиона светлосних година од Земље.

Пригодно названа, лежи иза диска који чини наша галаксија Млечни пут. Скривена галаксија се зато обично посматра кроз космички гас и прашину, али „Еуклид“ помоћу својих инфрацрвених инструмената може да гвирне кроз тај „покривач“ и сакупи светлост од блештавих звезда.

Скривена галаксија, односно ИЦ-342 како је астрономи зову, спирална је галаксија као и Млечни пут. Баш зато што се налазимо у њој, теже нам је да је проучавамо, па зато астрономи морају да се поуздају у проучавање других галаксија. Проучавајући ИЦ-342 због тога може да нас научи много чему у Млечном путу.

Старе и нове галаксије у кластеру Персеј

Снимак приказује више од хиљаду галаксија у сазвежђу Персеј, које лежи на 240 милиона светлосних година од Земље. У њему се налази хиљаде галаксија окружених суперзагрејаним гасом, а то јато галаксија се сматра једним од најмасивнијих у универзуму.

Највећи „чланови“ јата могу да се познају по својим блештавим жуто-белим ореолима, попут уличних светиљки у магли. На „Еуклидовом“ снимку види се велики број њих док се, примера ради, на снимку „Џејмса Веба“ јасно види тек шест изразито блештавих објеката.

Међутим, иза ових џинова примећује се активност 100.000 других галаксија, које се виде као безброј белих, црвених и жутих тачкица.

Ружичасте звезде

На само 1,6 милиона светлосних година од Земље, НГЦ-6822 не личи много на галаксију већ на фину маглу. Чини се да њене ружичасте звезде плутају у свемиру.

Научници кажу да је то зато јер је у питању галаксија која се тек формира и да ће тек у далекој будућности добити структуру попут наше.

НГЦ-6822 чини и прву неправилну галаксију коју је „Еуклид“ посматрао. Иако је део истог кластера галаксија са Млечним путем, НГЦ-6822 садржи елементе тешких метала који се обично не виђају у младим галаксијама које се тек формирају.

Јато звезда на ивици Млечног пута

Кружни кластер НГЦ-6397 је колекција хиљада звезда које су везане гравитацијом и круже у диску Млечног пута на око 7.800 светлосних година од Земље.

Астрономи су посебно заинтересовани за оне бледе звезде које се налазе на ивици јата, једва осветљене у густој позадини, које би се на другим снимцима удавиле у сјају својих много блештавијих комшиница.

„Заправо је ово баш онаква фотографија каквој смо се надали“, истакао је Ђузепе Рака, пројектни менаџер у Европској агенцији за истраживање свемира.

Маглина Коњска глава каква до сада није виђена

Последња фотографија је изузетно детаљан приказ познате маглине Коњска глава, великог и тамног молекуларног облака око 1.500 светлосних година удаљеном од Земље у сазвежђу Орион.

Веома блештава звезда Сигма Орионис, изнад Коњске главе и изван поља видокруга „Еуклида“, види се како емитује ултраљубичасту радијацију у звездано породилиште. Коњска глава је мрачна јер густи облаци водоника блокирају позадинско светло.

Облаци маглине су се већ распршили, док ће се стуб Коњске главе расути за око пет милиона година, наводе астрономи. Користећи „Еуклидове“ способности, научници се надају да ће спазити много загаситијих, младих и претходно скривених планета величине Јупитера и младих звезда.

Научници се надају да ће објавити прве научне резултате мисије „Еуклида“ почетком наредне године.