Музика од које се јежите може вам смањити бол

Ако сте кренули код зубара, можда не би било лоше да пустите баладу британске кантауторке Адел. Зашто? Истраживачи кажу да се наше омиљене мелодије нису показале само као корисна средства против болова, већ и да музика која подстиче на покрет може бити посебно моћна.

Одавно је утврђено да музика ублажава бол, а недавна истраживања сугеришу да се ефекат може јавити чак и код беба. Нове студије откривају и да би мелодије које преферирамо могле имати јачи ефекат против болова од опуштајуће музике која је одабрана за нас.

Истраживачи кажу да постоје докази да су емоционалне реакције које генерише музика такође важне.

„Процењује се да омиљена музика смањује бол за око један поен на скали од 10 тачака, што је барем једнако снажно као лек против болова који се издаје без рецепта као што је ибупрофен под истим условима. Музика која вас покреће може имати још јачи ефекат“, рекао је Даријус Валевицијус, вођа ауторског тима са Универзитета Макгил у Монтреалу, у Канади.

У студији објављеној у стручном часопису Frontiers in Pain Research, Валевицијус и његове колеге објашњавају како су замолили 63 здравих испитаника да се у Лабораторији за проучавање бола Roy у Универзитета Макгил, подрвргну испитивању током којег је коришћена сонде за загревање подручја на њиховој левој руци, то јест за стварање осећаја као када се држи шоља вруће кафе.

Док су пролазили кроз процес, учесници су или слушали две своје омиљене нумере, опуштајућу музику одабрану за њих, потпуно насумично биране звуке или тишину.

Током слушања музике, звукова или тишине, од учесника је тражено да оцене интензитет и непријатност бола.

Сваки учесник је током седам минута излаган болним стимулацијама осам пута, а исто толико пута је требало да дâ оцену стања.

Када би се аудиторни период завршио, од учесника је затражено да оцене пријатност музике, своје емоционално узбуђење и колико пута су се најежили – познат феномен који се доводи у везу са изненадним емоцијама или повећаном пажњом, а јавља се и при слушању музике и у другим ситуацијама.

Јака веза између непријатности коју бол изазива и пријатности музике

Резултати откривају да су учесници оценили бол као мање интензиван за око четири поена на скали од 100 поена, и мање непријатан за око девет поена, када су слушали своје омиљене нумере у поређењу са тишином или насумичним звуцима.

Релаксирајућа музика одабрана за њих није успевала да произведе такав ефекат.

Валевицијус наводи да је мало вероватно да се резултати своде на нагађање. „Пронашли смо веома јаку корелацију између пријатности музике и непријатности бола, али нулту корелацију између пријатности музике и интензитета бола, што би био мало вероватан налаз да је у питању само плацебо или очекивање“, истакао је вођа научног тима.

Даљим испитивањем утврђено је да постоји веза између музике која је изазивала више јежења и нижег интензитета бола и непријатности изазване болом. Ниже оцене за непријатност „ишле су“ уз музику која је оцењена пријатнијом.

„Разлика у утицају на интензитет бола подразумева два механизма – језа може имати физиолошки сензорни ефекат, блокирајући растуће сигнале бола, док пријатност може утицати на емоционалну вредност бола без утицаја на осећај, дакле више на когнитивно-емоционалном нивоу укључујући префронталне области мозга”, објаснио је Валевицијус, иако је упозорио да су неопходна додатна испитивања да би се потврдиле ове идеје.

И пријатност музике и језа имали су више оцене код нумера које покрећу на плес или композиција које изазивају помешана осећања иако су директни ефекти таквих мелодија на бол били нејасни.

Истраживачи кажу да још није познато да ли би музика која покреће имала исти учинак када је реч о јежењу код оних особа које је не воле, или су људи који воле такву музику једноставно склонији оваквим реакцијама.

Штавише, аутори студије истичу да се због параметара студије могло десити да неке везе нису биле откривене, као и да опуштајућа музика можда није пуштана довољно дуго да би се приметио ефекат.

Др Брендан Руни, предавач у Школи психологије при Универзитетском колеџу у Даблину, који није учествовао у поменутом истраживању рекао је да није убеђен да постоји неки посебан квалитет у самој музици, и то не само зато што би перцепција бола учесника приликом слушања нумере могла да утиче на њихову процену о томе како се осећају.

Међутим, др Руни истиче да закључци студије подржавају налазе његовог тима да музика коју су одабрали учесници изгледа има јачи ефекат против бола.

„Заједно, ова студија и резултати нашег истраживања пружају доказе да би људи који трпе бол требало да буду подстакнути да искористе сопствена аналгетичка искуства која могу добити од музике и забаве“, закључио је др Руни.