Истраживања: Антибиотици неким бактеријама помажу да се шире и штите их од смрти

Антибиотици, који се масовно користе против бактеријских инфекција, требало би да убијају бактерије или макар заустављају њихов раст и размножавање. Међутим, истраживачи кажу да су по први пут показали да ови лекови, у ствари, могу бити бактеријама од користи и заштитити их од смрти.

Стручњаци су открили да неке бактерије нису напредовале у лабораторијским условима, све док нису изложене антибиотицима.

Отпорност на антибиотике је зауставила дејство неких антибиотика, јер се бактерије мењају као одговор на употребу ових лекова. То значи да би инфекције могле да буду највећи узрок смртности до 2050. године, упозоравају стручњаци.

„Наше истраживање је доказ нуспојава које раније нису уочене – једноставно не знамо како лекови мењају равнотежу у бактеријској популацији“, рекао је професор Роберт Бердмор са Универзитета Ексетер.

У истраживању које је финансирао Истраживачки савет за инжењерске и физичке науке (EPSRC) и објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, тим је открио да одређени антибиотици могу помоћи у спречавању опадања бројности бактерија када оне изумиру.

То значи да више бактерија може дуже да преживи у поређењу са оним које нису биле изложене антибиотицима.

Професор Роберт Бирдмор, водећи аутор истраживања са Универзитета у Ексетеру, рекао је да је студија у ствари почела када су схватили да, на опште изненађење, неки сојеви бактерија нису могли да напредују у бројности у лабораторији док их нису изложили антибиотицима.

„Као резултат тога, ово је први доказ да антибиотици могу унапредити преживљавање бактерија. Да бисмо се позабавили отпорношћу на антибиотике широм света, морамо да знамо много више о утицају ових лекова на равнотежу бактеријских екосистема, попут оних у цревној микрофлори или у рекама које су изложене антибиотицима“, објаснио је Бирдмор.

Према његовим речима, резултати истраживања су докази нуспојава које до сада нису виђене – једноставно не зна се како лекови мењају равнотежу популација бактерија у тим контекстима.

Бактерије пролазе кроз периоде брзог раста, испрекидане периодима у којима раст престаје јер оскудевају у хранљивим састојцима, па бактерије умиру. До сада се мало знало о томе како антибиотици утичу на популације бактерија током тих периода.

Истраживачи су испитивали ешерихију коли у лабораторијским експериментима. Открили су да антибиотици који циљају рибозоме – „фабрике“ које помажу ћелијама да праве протеин из ДНК – успоравају бактерије у расту.

„Многи антибиотици успоравају раст бактерија, али ми показујемо да то може помоћи бактеријама да превазиђу кризу узроковану недостатком хранљивих материја која би их иначе убила, што им на крају помаже да преживе“, објаснила је др Емили Вуд.

Др Емили Вуд је истакла да многи антибиотици успоравају раст бактерија. „У нашим експериментима бактерије су преживљавале зато што су антибиотици антиоксиданси, што значи да помажу ћелијама да се носе са неким отпадним производима које праве док расту“.

Према оцени др Вуд, важно је да бактерије отпорне на антибиотике које су тестиране нису имале исте предности, тако да у студији, изложеност антибиотицима није подстицао отпорност, што је необично.

„Наш следећи корак биће да измеримо како ови налази мењају динамику заједница са више врста бактерија“, најавила је др Вуд.