Мешање кафе и антибиотика може бити лоша идеја, показује студија

Међународни тим истраживача који стоје иза студије испитао је 94 различите хемијске супстанце и како су оне промениле Е. коли: тачније, како су промениле системе који контролишу шта улази и излази из бактеријских ћелија.

Показало се да око трећине тестираних супстанци омета активност гена повезану са управљањем саобраћајем у и из ћелије. Али кофеин се посебно издвојио. Довео је до тога да Е. коли апсорбује нижи ниво неких антибиотика, укључујући ципрофлоксацин.

„Наши подаци показују да неколико супстанци може суптилно, али систематски утицати на регулацију гена код бактерија“, каже микробиолог Кристоф Бинсфелд са Универзитета у Вирцбургу у Немачкој.

Ово је део текућег истраживања онога што је познато као резистенција на антибиотике ниског нивоа. Не оног потпуно развијеног, где се бактерије прилагођавају да би директно пружиле отпор циљаним третманима, већ суптилнијих ефеката који су изазвани променама у начину на који гени функционишу и начину на који ови микроби реагују на окружење.

Познато је да бактерије попут Е. коли користе адаптивне одговоре како би максимизирале своје шансе за преживљавање у било ком окружењу у којем се нађу. Оно што није познато су прецизни биолошки механизми који се користе, а који научницима могу рећи више о томе како патогене бактерије опстају и како бисмо могли да их победимо.

Анализа је показала да одређени протеин назван Роб игра већу улогу него што се раније мислило у контроли онога што улази и излази из ћелија бактерија. Био је укључен у око трећину свих промена које су истраживачи приметили, укључујући и оне изазване уношењем кофеина.

„Кофеин покреће каскаду догађаја почевши од генског регулатора Роба и кулминира променом неколико транспортних протеина у Е. коли – што заузврат доводи до смањеног уноса антибиотика као што је ципрофлоксацин“, каже биолог Ана Рита Брочадо са Универзитета у Тибингену у Немачкој.

Важно је напоменути да се ово истраживање заснива на тестовима спроведеним у лабораторији: није потпуно јасно како би ово могло да функционише код стварних људи, нити колико кафе бисте заправо требало да попијете да бисте направили приметну разлику у одговору на антибиотике, али то је нешто што би будућа истраживања могла да испитају.

Још једно откриће истраживача је да ефекат слабљења антибиотика није примећен код Salmonella enterica, још једне штетне бактерије блиско повезане са E. коли. Чини се да се овај одговор односи само на одређене врсте бактерија.

Постоји неколико начина на које се истраживање може наставити, како би се добила прецизнија представа о чему се овде ради, али боље разумевање ове отпорности ниског нивоа на антибиотике је неопходно како би терапијски приступи били што ефикаснији.

„На основу ових налаза, предвиђамо изазован, али неизбежан и важан задатак у мапирању кључних детерминанти транспортних функција код различитих бактерија“, пишу истраживачи у свом објављеном раду.

Истраживање је објављено у PLOS Biology.