Медијана – завршена истраживања, креће градња научно-визиторског центра

У археолошком парку Медијана, удаљеном пет километара од некадашњег Наисуса, завршава се истраживање земљишта на коме је планирана изградња научно-визиторског центра. Због радова, више од 10 година Медијана није радила. Од отварања у децембру, резиденцијални комплекс Константина Великог посетило је више од 30.000 људи.

Много је неистраженог простора на Медијани, зато већ месец дана трају ископавања не делу земљишта које је предвиђено за изградњу научно-визиторског центра.

„Ми смо врло задовољни јер смо потврдили своју претпоставку а то је да постоји оградни зид око виле који се пружа читавом дужином овога простора то је неких 27 метара. Потврдили смо да ово јесте простор на коме се може градити археолошки научни центар што је нама било и најзначајније“, каже др Надежда Гавриловић-Витас, научни саветник Археолошког инстиута у Београду.

„Тај објекат који ће захватати површину од 2.500 квадрата треба да реши све проблеме које ми имамо на локалитету а то значи просторе за рад, за конзерваторске лабораторије за обраду материјала за чување материјала за излагање материјала, треба да има просторе за изложбе“, наводи директорка Народног музеја у Нишу Весна Црноглавац.

Крајем прошле године, када је Медијана после паузе због радова поново почела да ради, отворена је реконструисана сала за гозбе - у њој је само део експоната.

Део онога што је пронађено на Медијани изложено је у Археолошкој сали која се налази у граду. Идеја Археолошког центра је да све оно што припада Медијани буде и на Медијани.

И макета се због недостатка простора не налази на локалитету. Сама луксузна вила са перистилом и термама заузима тек 5 од готово 40 хектара комплетног недовољно истраженог простора Медијане.

„Имамо такође две ранохришћанске црквице једини са краја 4. и почетка 5. века које су заправо биле капелице и служиле за покрштавање и за готске федерате који су овде били насељени након 378. године и просто Медијана обилује изузетним објектима“, истиче др Надежда Гавриловић - Витас, научни саветник Археолошког инстиута у Београду.

„Кад кажемо Медијана увек се мисли на касноантичко насеље односно јесте комплекс градјевина које представљају задужбину Константина и његових синова његових наследника, и то је оно што је не само потврдила наука него што је прихваћено у широј јавности и то знају и туристи“, каже директорка Народног музеја у Нишу.

Додатни простор значиће не само овом локалитету већ и нишком Народном музеју, који деценијама уназад нема своју зграду. Град је тек недавно купио земљиште за ту намену.