Мистерија гејзира воде на Сатурновом месецу

Испод дебеле, ледене коре Енкелада налази се велики океан слане воде. Претходне мисије попут Касинија су приметиле воду стотинама километара између пукотина – које су научници назвали „тигровим пругама“ – на површини тог океана. Сада знамо и да млазеви налик гејзирима, ослобађају водену пару, органске хемикалије и честице леда у свемир.

Али нови призор избијања воде који је запазио телескоп, показао је да се тај „облак“ протезао на више од 9.000 километара, према саопштењу Насе. Студија која детаљно описује налаз прихваћена је за објављивање у часопису Nature Astronomy.

„Када сам у почетку гледао податке, мислио сам да морам да грешим. Било је тако шокантно открити водени облак више од 20 пута већи од Месеца“, рекао је водећи аутор студије Џеронимо Виљануева, научник у Насином центру за свемирске летове Годард у Гринбелту у Мериленду. „Водена маса у виду паперјастог облака се протеже далеко изван области испуштања на јужном полу“, додао је научник.

Енкелад је мали месец, велики је само као четири одсто величине Земље и пречника 503,7 километара. Али има један од неколико интригантних океанских светова у нашем соларном систему, где научници мисле да имају најбоље шансе да пронађу живот изван Земље.

Иако је океан испод леденог плашта, месечево каменито језгро може да загреје океан довољно да га учини погодним за живот.

Вебово детаљно откривање овог воденог облака открило је даље, да се водена пара испушта из Енкелада брзином од око 300 литара у секунди — довољно да напуни олимпијски базен за неколико сати, што би на Земљи трајало више од две недеље користећи баштенско црево.

„Орбита Енкелада око Сатурна је релативно брза, само 33 сата. Док се окреће око Сатурна, овај месец у суштини избацује воду, остављајући за собом ореол, који личи на крофну“, рекао је Виљануева.

Сатурново водоснабдевање

Организовање мисија за детаљније истраживање Енкелада и откривање дубине његовог океана је приоритет за астрономе. Две мисије посвећене проучавању Јупитеровог месеца Европа, који дели неке сличности са Енкеладом, стићи ће у свет леденог океана почетком тридесетих година 21. века.

Сатурнов месец Титан, који такође има посебан океан, истраживаће Насина мисија 2034. године. У међувремену, Веб ће наставити да посматра Енкелад и прикупља информације које би могле бити од помоћи за будуће мисије.

„Тренутно, Џејмс Веб пружа јединствен начин да се директно измери то како се вода развија и мења током времена у огромном облаку Енкелада, а чак ћемо направити нова открића и сазнати више о саставу океана у основи“, рекао је коаутор студије Стефани Милам, научник у Насином центру за свемирске летове Годард и додао: „Захваљујући Вебовој осетљивости и детаљности, и ономе што смо научили из претходних мисија, пред нама је потпуно нови прозор могућности“.