Фали јој лева страна мозга, научници збуњени: Ово нема смисла

Захтевајући потпуну приватност пацијенткиња је захтевала да се само њени иницијали Е.Г. спомињу у испитивању.

Код њеног мозга је веома чудно то што му недостаје велики део леве стране за коју научници мисле да је задужена за говор.

Пошто није била добар кандидат за њихово испитивање, научници са МИТ упутили су је код своје колегинице Евелине Федоренко, која се бави когнитивном неурологијом. Био је то почетак плодне сарадње.

Прва студија на мозгу Е.Г. објављена је недавно у часопису Neuropsychologia, а Федоренкова планира да објави још неколико.

Чињеница да јој фали велики део мозга имала је, зачуђујуће, веома мало ефекта на живот Е.Г., која је сада у шестој деценији. Не само да је завршила факултет, већ је имала импресивну каријеру и, осим енглеског, одлично говори и руски.

Да њен мозак није типичан сазнала је 1987. године у болници „Џорџ Вашингтон“, где је скенирала главу због сасвим другог разлога.

Узрок потпуног одсуства дела леве стране мозга највероватније је био шлог који се десио док је била беба. Сада је тај део њене лобање испуњен ликвором.

„Сазнање ме је потпуно изненадило. Било ми је мало и гадно“, каже Е.Г., која дуго никоме није говорила о томе, осим родитељима и најближим пријатељима.

Без икаквог смисла

Временом је прихватила то као животну чињеницу, а током година обраћала се разним докторима. Сви су јој рекли да њен мозак једноставно „нема смисла“.

Један доктор јој је рекао да би требало да има редовне нападе, други да не би требало да може добро да говори. У једном од тестова на МИТ-у, Е.Г. је на тестирању вокабулара имала 98 одсто.

Каже да су је многи од тих доктора нервирали, јер су правили закључке и претпоставке без икаквог испитивања.

С друге стране, Федоренкова није имала никаква унапред формирана мишљења о томе шта би Е.Г. требало да може, а шта не.

За неуролошкињу је рад на тако специфичном мозгу био остварење сна. До сада се сматрало да је лева страна мозга, посебно део који Е.Г. фали, одговорна за учење језика, комуникацију и разумевање.

Ипак, тачна улога сваког дела мозга и даље треба да се открије, као и начин на који читав систем функционише.

„Знамо врло мало о томе како се систем развија“, каже Федоренкова и објашњава да би боље разумевање захтевало скенирање мозга деце између једне и три године чија се способност говора тек развија.

„Немамо потребна оруђа да пажљивије проучимо дечји мозак у том узрасту“, објашњава неуролошкиња.