Међународна свемирска станица до краја деценије иде у пензију

Удаљена 250 километара од Земље, Међународна свемирска станица (МСС) преко две деценије без прекида представља дом међународним тимовима астронаута. Први су на станицу стигли Американац Бил Шепард и руски космонаути Сергеј Крикалев и Јуриј Гизденко, и од њиховог доласка 2. новембра 2000. године, станица ниједном није остала празна. На њој је до сада боравило преко 200 астронаута из 19 различитих земаља.

Наса је саопштила да ће комерцијалне свемирске платформе заменити комерцијалним свемирским летелицама, као и куповином простора за научна истраживања.

Обележавајући рекордан број научних открића, Робин Гејтенс, директор Међународне свемирске станице у седишту Насе, нагласио је у саопштењу да је њен тренутни циљ „постављање темеља за комерцијалну будућност у ниској Земљиној орбити“.

„Радујемо се што ћемо поделити наше научене лекције и оперативно искуство са приватним сектором како бисмо им помогли да развију безбедне, поуздане и исплативе локације у свемиру“, наводи Фил Мекалистер, директор комерцијалног сектора у седишту Насе, у свом саопштењу.

У марту 2021. године, Наса је од приватних компанија тражила да поднесу предлоге за замену Међународне свемирске станице. Од неколико предложених комерцијалних свемирских станица, тренутно се улаже око 415,6 милиона долара у даљи развој три станице. 

У септембру је руски званичник упозорио да су на свемирској станици откривене мале пукотине које би временом могле бити све веће и утицати на безбедност посаде. Такође је изразио забринутост због старења опреме и ризика од „непоправљивих кварова“.

Свемирска станица је првобитно била предвиђена да ради само 15 година, али је НАСА у извештају рекла да „постоји чврсто уверење да се живот МСС може продужити до 2030. године“, иако се неке анализе њене одрживости још увек спроводе.

Претпоставља се да ће из орбите изаћи у јануару 2031. године. Остаци свемирске станице требало би да падну у такозвану Тачку Немо у Тихом океану, названу по јунаку из романа Жила Верна, 20.000 миља под морем. То је тачка која је најудаљенија од било ког копна и више пута је служила као вечно боравиште за бројне друге свемирске летелице. Процењује се да су земље са свемирским програмима попут Сједињених Држава, Русије, Јапана и европских земаља ту потопиле више од 263 комада свемирског отпада од 1971. године.

Обарање свемирске станице ће вероватно бити буран догађај. Пропаст „Мира“, руске свемирске станице, збио се у марту 2001. године, када је теретни свемирски брод покренуо моторе како би истиснуо свемирску станицу из орбите и послао је према Земљи. Док су се соларни панели и други периферни делови свемирске станице одломили током проласка кроз атмосферу, око 20 до 25 тона остатака пало је заједно, што је, према Насиној документацији, довело да снажних звучних удара.