Водоник је будућност цивилизације, главни састојак универзума, енергетски ослонац зелене енергије

Водоник има сјајна својства – сагоревањем ослободи три пута више енергије од течних горива. У том процесу не ослобађају се отровни гасови већ само водена пара. Ипак, за сада, водоник се највише користи за пречишћавање течних горива, производњу ђубрива, у прехрамбеној индустрији.

„Водоника нема код нас, а у свемиру га има пуно. Ми морамо да га произведемо. Да бисмо га произвели, потребна је енергија, и како год окренете, више потрошите него што добијете. Али водоник је нешто што може да чува енергију и да је лако пребацује из једног вида у други. Дакле, имате гас, претворите га у струју, струју у водоник, а водоник опет у струју", истакао је Мирољуб Аџић, председник Академије инжењерских наука Србије.

Други разлог за примену водоника је заштита животне средине. Због тога су претходних година развијене државе радиле на стратегији примене водоника у енергетици. Засад предњаче Јапан, Кина, богате државе ЕУ. Наша земља хвата прикључак нацртом Водоничне стратегије, на чему раде Машински и Технолошки факултет, институти „Михајло Пупин”, ИХТМ и „Винча” у сарадњи са домаћим компанијама.

„Стратегија мора да обухвати све елементе који су важни за употребу водоника, почевши од капацитета производње, складиштења, транспорта, образовања – ту је врло важна улога образовних институција, јер годинама нисмо школовали кадрове за то и имамо мале капацитете", рекао је Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду.

Такође је истакао да је врло важно за државу да се направи диверзификација извора енергије. То значи могућност добијања енергије из више извора, јер је енергија која се добија из солара или ветра врло нестабилна; видимо ситуацију која се дешава у земљама ЕУ и морамо имати и решење Б.

Водоник се углавном добија из природног гаса, при чему се ослобађа угљен-диоксид. Циљ је да се за његову производњу користе вода и вишак енергије из соларних електрана и ветропаркова.

„Код примене водоника врло је важан економски развој. Јер није битно само колико ћемо водоника произвести, већ је врло важно све што се дешава око водоника – а то је економски развој државе, развој научних капацитета", рекао је Владимир Поповић, декан Машинског факултета у Београду.

„Чињеница је да би Србија требало много више да се позабави тиме; да се позабави школовањем кадрова, инжењера, науком, истраживачима. Наша школа је била позната за горивне ћелије и могли бисмо много да допринесемо на том пољу", напоменуо је Мирољуб Аџић, председник Академије инжењерских наука Србије.