Игрице за „вежбање мозга“ не подстичу способности размишљања

Реч је о атрактивној идеји: играјући неколико минута дневно дигиталне игре које се односе на решавање проблема, упаривање и слично, људи могу побољшати менталне способности као што су расуђивање, памћење, као и вербалне вештине. Међутим, да ли те игре и испуњавају таква обећања – предмет је расправе већ дуже време.

У можда највећем тесту везаном за ову област, Боби Стојаноски и његове колеге са Западног универзитета у Онтарију супротставили су више од хиљаду људи који редовно користе дигиталне „тренажере" за мозак – са око 7.500 људи који то не раде. Показало се да је врло мала разлика у резултатима ових група.

Истраживачи су ангажовали 8.563 волонтера широм света преко компаније "Cambridge Brain Sciences" са седиштем у Торонту. Учесници су попунили онлајн упитник о својим навикама у области вежбања мозга, као и о томе шта мисле о предностима играња таквих игрица, и које су, ако их има, програме користили. Око 1.009 учесника је изјавило да је играло овај тип игрица у просеку око осам месеци, мада је било и оних који су игрице користили две недеље, или чак више од пет година. Волонтери су затим попунили 12 когнитивних тестова којима су се процењивали памћење, резоновање и вербалне вештине. Пред њима су били задаци просторног резоновања као што су ротирање објеката, загонетке проналажења одређених образаца и стратегијски изазови.

Резултати су показали да група која је вежбала мождане способности игрицама није у просеку имала менталну предност у односу на другу групу када су у питању памћење, вербалне вештине и расуђивање. Чак и међу најпосвећенијима, који су играли овај тип игрица најмање 18 месеци, није запажено да су способношћу размишљања превазишли испитанике из друге групе.

„Како год обрадили податке, нисмо успели да пронађемо било какав доказ да је овакав 'тренинг' мозга повезан са когнитивним способностима", рекао је Стојаноски. Тим је анализирао учеснике према различитим критеријумима: старости, врсти игрица које су користили, образовању, социоекономском статусу, међутим, сличне когнитивне способности имали су волонтери и из прве и из друге групе.

„Стварни свет је можда најбољи 'тренер' мозга", каже Елизабет Стајн Мороу са Универзитета у Илиноису. Менталне способности се могу развијати и подстицати, али она препоручује да се на томе ради у различитим ситуацијама из стварног живота: „Много је ефикасније тако користити време, него седети за рачунаром и решавати мале задатке".