Гром из ведра неба „варница" за настанак живота на Земљи

Како се наводи у новим истраживањима, милиони удара муња и громова богатих фосфором, били су окидач за настанак живота на Земљи.

"Громови који су погодили нашу планету пре четири милијарде година, док је Земља била млађа, донели су фосфор који је потребан молекулама који чине основне ћелијске структуре и ћелијске мембране, па чак и фосфатну окосницу ДНК и РНК", рекао је Бењамин Хес, аутор студије и студент постдипломских студија на Универзитету Јејл.

"Већина фосфора на Земљи заробљена је у минералима који су у основи нетопиви и нереактивни, што значи да се од њих не могу стварати биомолекули потребни за живот. Удари грома пружају нове механизме за стварање фосфора у облику који може створити важне појаве за живот", рекао је Хес.

Дуго се мислио да су метеорити доносили потребне елементе да се живот на Земљи појави. Познато је да метеорити садрже шрајберзит, минерал фосфора, који се може отопити у води. Мали број метеорита пао је на земљу, а живот је настао пре 3,5 до 4,5 милијарди година.

"За разлику од удара метеорита који се експоненцијално смањују током времена, удари грома могу се одвијати непрекидном брзином током историје планете. То значи да удари грома такође могу бити веома важан механизам за обезбеђивање фосфора потребног за настанак живота", додао је Хес.

Значај минерала фулгурита 

Истраживачи су испитали необично велики, нетакнут узорак фулгурита настао када је гром ударио у двориште куће у месту Глен Елин, у Илиноису, САД. Овај узорак је доказао да фулгурити садрже значајне количине шрајберзита.

Шрајберзит се може наћи и у извору названом фулгурит, који је стакло које настаје када гром удари у тло. Минерал фулгурит садржи фосфор који се ослобађа из површинских стена и топив је.

„Наше истраживање показује да је производња биорасположивог фосфора ударом грома можда била потцењена и да овај механизам обезбеђује континуирано снабдевање материјалом способним за снабдевање фосфором у облику примереном за почетак живота", рекао је коаутор студије Џејсон Харви, ванредни професор геохемије Универзитета у Лидсу.

Међу састојцима који се сматрају неопходним за живот су вода, угљеник, водоник, азот, кисеоник, сумпор и фосфор, заједно са извором енергије.

Научници верују да су најранији организми слични бактеријама, настали у исконским водама Земље, али постоји расправа о томе када се то догодило и да ли се одвијало у топлим и плитким водама или у дубљим водама у хидротермалним отворима.