Прети ли нам и епидемија несанице

О последицама коронавируса истраживаће се и писати годинама. Научни кругови верују да ће посредних последица бити много. Иза наизглед једноставних механизама у којима спавање, добар сан, правилан циркадијални ритам утичу на имунитет и здравље, налазе се веома сложени процеси на ћелијском нивоу. Неспавање директно утиче на епифизу, лучење мелатонина, на бројне неуротрансмитере, хормоне, и како је организам савршено прецизан механизам - једна полуга покреће много тога.

Поремећај спавања је веома широк појам. Премало сна, дуго успављивање, буђење у току спавања, нагло прерано буђење, месечарење, ноћне море - све су то поремећаји спавања који утичу на квалитет и дужину живота. Наука сва та стања препознаје као посебне проблеме који се на тачно одређен начин дијагностикују и лече. Стручна помоћ се, нажалост, најчешће потражи тек кад се дође у стање исцрпљености и када наступе други здравствени проблеми. И како је сан најбољи и најјефтинији лек, тако је несаница врло скупа болест која оставља социјалне и економске последице потврђене студијама исплативости које су рађене последњих деценија. 

Несаница је посебна болест која има тачно утврђене симптоме и терапију; зна се које су чињенице важне у анамнези и које лабораторијске анализе релевантне у дијагнози. Као медицински појам неће се мењати, али очекује се знатно већа преваленца. У Србији постоји Национални водич добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење несанице, који је још пре неколико година урадила Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке праксе (којој је председавала неуролог проф. др Надежда Човичковић Штернић).

Циљ тог водича је брза и тачна дијагностика, пре свега. Несаница је дефинисана као субјективно опажање отежаног отпочињања или трајања спавања или осећај неког поремећаја током дневног функционисања и после спавања. Хронична несаница је присутна из ноћи у ноћ, најмање месец дана. Постоји и акутна, пролазна несаница, која може трајати данима, недељама. Као и за сваку болест, тако су и за несаницу препознати фактори ризика. Народна изрека да неко ко добро спава - спава као беба - има научно објашњење. Како године одмичу, тако се све мање и лошије спава. Најчешћи фактори ризика су године старости, женски пол, постојање удружених поремећаја, злоупотреба лекова или супстанци, ноћни рад и смене, незапосленост и нижи социјални и економски статус. У Водичу, болест несаница дефинише се као субјективна тегоба отежане иницијације, одржавања и консолидације спавања, или лош квалитет, који се јавља упркос адекватним условима за спавање; као последицу имају сметње у раду и понашању током дана.

Несаница као болест постоји ако се упркос адекватној прилици или условима за спавање дешавају тешкоће са почетком спавања, тешко одржавање спавања, преурањено буђење или спавање које хронично не доноси опоравак или је слабог квалитета . Уз тај, очигледни проблем, постоји најмање један од облика дневних поремећаја: замор или исцрпљеност, поремећај пажње, концентрације или памћења, неуспех у раду, поремећај расположења, дневна поспаност, смањење мотивације, тензија, главобоља или гастроинтестинални симптоми настали због неспавања.

Поред јасних смерница за дијагностиковање ове болести, која ће у годинама пред нама погађати и више од 50 одсто популације, расветљавају се и разлози због којих је поремећај спавања велики терет за jaвнo здрaвље и проблем за јавну безбедност. Болесници сa хроничном инсoмниjoм имajу днeвнe смeтњe и пoрeмeћaje рaспoлoжeњa или рaднe спoсoбнoсти који утичу нa болесника. Болесници сa хроничном инсoмниjoм чешће користе здравствене ресурсе, посећују лекаре, одсуствују са посла, изазивају озбиљне саобраћајне несреће, наглашено је у Националном водичу добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење несанице. 

Иако се спавање још истражује, домети науке у препознавању и лечењу несанице јесу велики. Психолошке и бихевиоралне терапије су ефикасне, а постоји и широка палета медикаментозне терапије која решава проблем. Ипак, наука не може да помогне онима који релативизују свој проблем и време губе у самолечењу, уместо да га, уз помоћ лекара, користе за окрепљујући сан.