Еколошки прихватљива горива

Стабљике пшенице су природан обновљиви материјал који би ускоро могао бити коришћен за производњу нове врсте биогорива. Како је то могуће и у којој мери? Да би одговорили на та питања, биолози и хемијски инжењери удружили су се на експерименталном пољу у северној Шпанији.

Научници Европског истраживачког пројекта користе сламу за производњу биобутанола. Како кажу, то би могла постати зеленија, ефикаснија, одрживија и јефтинија замена за постојећа биогорива ‒ био-дизел и етанол.

Инес дел Кампо, хемијски инжењер, објашњава да је бутанол много тежи од постојећих биогорива, што значи да је хемијски стабилнији, а самим тим и да мање испарава. Његовом употребом у транспорту смањиле би се емисије гасова како у возилима тако и на бензинским пумпама и у индустријским постројењима.

Трансформисање сировине у гориво захтева сложене механичке, хемијске и молекуларне процесе. Научници су морали да тестирају стотине различитих варијаната како би дошли до одговарајућег рецепта.

„Сламу ситнимо до веома малих честица. Затим је пет минута загревамо на температури од око 175 Целзијусових степени. Додајемо јој мало киселине, што ствара супстрат оптималан за ензиме, који разбијају дуге хемијске ланце на молекуле зване ʼмономериʼ. Затим додајемо бактерије које се хране тим молекулима и трансформишу их у бутанол", објашњава биолог Иранцу Алегрија.

У Великој Британији молекуларни биолози и биохемијски инжењери узгајили су бактерију која се користи у овом процесу. Први избор истраживача били су микроорганизми веома толерантни на одређене хемикалије.

Према молекуларном биологу Холију Смиту, највећи изазов за научнике био је рад са сламом због хемијских једињења која током ферментације могу шкодити бактеријама. Зато су развили бактерије толерантније на те хемикалије.

Лабораторијски тестови показали су да се добијени бутанол може мешати са дизелом до 40 процената или са бензином до 16 процената. Сада истраживачи размишљају о даљем правцу развијања.

На питање када ће бутанол ући у саобраћај, Едвард Тимоти Дејвис, координатор пројекта „Бутанекст", одговара: „Очекујем да цена производње бутанола падне и да он буде комерцијално доступан кроз пет до десет година. Поред цене, његов улазак на тржиште зависи и од законске регулативе".

Научници се надају да ће допринети циљу Европске уније да се до 2020. године десет одсто горива у транспорту добија из обновљивих извора.

Приредила Наташа Тодоровић