Исак Њутн: потпуна посвећеност науци

Дела „Математички принципи природне филозофије", „Оптика", и „Метод флуксија" постављају Њутна у ред најбољих математичара свих времена, заједно са Архимедом и Гаусом.

Исак Њутн је рођен 1643. године у Вулсторпу, у грофовији Линколншир, у богатој фармерско-сточарској породици. Оца, по коме је добио име, нажалост није упознао јер је преминуо три месеца пре него што се Исак родио. А по рођењу је био толико мали да је, како се сећала његова мајка Хана, могао да стане у криглу за пиво.

И поред тога што је био материјално обезбеђен, Исак није имао нарочито срећно детињство. Кад су му биле три године, мајка му се преудала, оставивши својој мајци дете на старање. Са осамнаест година Њутн се уписао на Колеџ Тринити, одлучан да се у потпуности посвети науци, истраживањима. Та одлука имала је велики утицај на његов приватни живот ‒ због математике се одрекао многих ствари.

Пред сам крај школовања, 1665. године, Њутн успоставља генерализовану биномну формулу, из које ће касније развити инфинитезимални рачун, и полако привлачи пажњу својих професора у Кембриџу. У то доба, тачније 1666. године, Њутну се први пут јавила идеја о сили гравитације.

Мада се уз име Исака Њутна највише помиње анегдота о јабуци која му је једног поподнева пала на главу, та прича, по свему судећи, није тачна. Њутн јесте дошао на идеју о својој теорији шетајући баштом, али док је гледао како са дрвета плодови стално падају под правим углом, у правцу средишта Земље, као да их привлачи нека сила. Њутну је била потребна читава деценија да своју теорију у потпуности развије и обелодани.

Своје највеће дело „Математички принципи природне филозофије" Њутн је написао за само годину и по дана, и то се сматра зачетком новог доба у механици и астрономији. Управо је у тој књизи Њутн представио своје законе механике ‒ закон инерције, независност дејстава силе акције и реакције.

Значајан допринос Њутн је оставио и у области оптике, откривши да се пропуштањем беле светлости кроз стаклену призму она разлаже на спектар свих боја, а помоћу сочива и друге призме, спектар се може поново сложити у зрак беле светлости.

Њутн је претрпео тежак нервни слом, после којег се заувек повлачи из научног рада. Краљица
Ана је 1705. године Њутна прогласила витезом, доделивши му племићку титулу. Пред крај живота настанио се у близини Винчестера са својом нећаком и њеним мужем, који су се старали о њему. Умро је једне мартовске ноћи 1717. године, сасвим тихо, у сну. Након смрти, у његовом телу је нађена велика количина живе која би могла да објасни његово понашање у позним годинама, као и нервни слом који је преживео.