Загађен ваздух у Србији односи око 12.000 живота годишње

У Српској академији наука и уметности први пут је организован научни скуп о утицају аерозагађења на здравље. Представљени су најновији подаци о утицају лошег квалитета ваздуха на људски организам и решења за смањење штетног утицаја.

Квалитет ваздуха један је од водећих променљивих фактора ризика за здравље са значајним последицама на цео организам, а дуготрајна изложеност доприноси развоју хроничних болести.

„Један од циљева овог научног скупа је био да покаже да то нису само респираторне болести, управо смо сада видели да јесу најчешће респираторне болести, пошто то јесте прва брана, где долазе честице, али даље иду кардиоваскуларне болести, малигнитети, деменција, посебно важна, астма код деце“, каже проф. др Бранко Белеслин, дописни члан САНУ са Клинике за кардиологију УКЦС.

У нашем региону ваздух је загађенији него у остатку Европе. У Програму заштите ваздуха наводи се податак да у Србији због загађења ваздухе годишње прерано изгуби живот око 12.000 људи.

„За Србију као земљу са врло високим кардиоваскуларним оптерећењем ово питање има посебну тежину. Оно захтева повезивање научних доказа са клиничком праксом, јавноздравственим политикама и конкретним мерама за смањење изложености становништва штетним материјама“, наводи председник САНУ, академик Зоран Кнежевић.

Поред сагоревања фосилних горива, индустрије и саобраћаја, климатске промене све више утичу на квалитет ваздуха.

„Климатске промене су ту, дешавају се, обарају све рекорде. Расте температура, али и све емисије расту због топлотних таласа и великих шумских пожара. На здравље утичу и нове врсте полена, алергена, инфективних агенаса“, истиче проф. др Зорана Јовановић Андерсен са Универзитета у Копенхагену.

„Скоро осам милиона превремених смрти у свету деси се сваке године услед изложености загађењу ваздуха. То је нешто о чему морамо да мислимо. Дуван је још један велики проблем. Јасни докази о штетности дувана постоје више од 50 година, али тешко је супротставити се интересима дуванских компанија“, каже др Марија Неира, ендокринолог и кандидат за генералног директора СЗО.

И од загађеног ваздуха и од дуванског дима најугроженији су најсиромашнији. У развијеним земљама где су примењене мере за чистији ваздух и контроле дувана знатно је мање оболелих од кардиоваскуларних и респираторних обољења, дужи је животни век и мањи здравствени трошкови.