Жене и образовање - (трећи део)

Човек чија партнерка има основно или средње образовање има 25% већи ризик да умре раније него ако је она завршила факултет, наведено је у студији. Образована жена, према тврдњама аутора истраживања, вероватно ће боље разумети различите здравствене потребе своје породице. Када је реч о мушкарцима, њихови приходи и друштвени статус утичу на животни век њихове партнерке.

У студији објављеној у часопису „Епидемиологија и здравље друштва", учествовало је 1,5 милиона запослених Швеђана старости између 30 и 59 година. Истраживачи су користили попис становништва у Шведској из 1990. године и податке о узроцима смрти, укључујући рак и срчане болести, до 2003. године. Дошли су до закључка да су образовање и друштвени статус партнерке важнији за живот мушкараца него његово лично образовање.

Образовање жене утиче и на њен животни век. Жена са средњим стручним образовањем има 53 одсто већи ризик да умре раније од жене са високим образовањем. „Образовање велики значај остварује кроз директан утицај на смртност, као и индиректно, преко посла и приходаˮ, сматрају аутори студије, који су навели да образовање посредно утиче на избор партнера. „Жене традиционално преузимају више одговорности за кућу од мушкараца, тако да образовање жене може бити важније за животни стил породице ‒ на пример, за навике у исхраниˮ, објашњава шеф истраживања др Роберт Ериксон.

Партнери високообразованих жена могу имати и користи од боље здравствене неге коју оне примају. Професор на британском Факултету јавног здравља Алан Марион Дејвис истиче да ова студија показује колико су образовање, начин живота и дугорочно здравље уско повезани. „Уколико смо озбиљни у намерама да коренито унапредимо здравље нације, морамо много улагати у квалитет образовања на свим нивоима, истакао је Дејвис.

Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације посебан значај придаје елиминисању стереотипа на свим нивоима, што захтева: подстицање заједничког образовања за све; ревизију уџбеника, наставних планова и програма и прилагођавање наставних метода; мере за смањење стопе студенткиња које прекидају студије; организовање посебних програма за девојке и жене које су прерано прекинуле школовање.

У нашем законодавству нема дискриминаторских родних одредби у законима који уређују област образовања, али нема ни посебне родне осетљивости, како у погледу садржаја школских програма тако и у погледу језика у уџбеницима.

Занимљиво је да је већина занимања, као и номенклатура радних места, писана у мушком роду, а да се ‒ уколико то занимање обављају жене ‒ променама рода опиру и жене и мушкарци, јер је тешко променити навике и предубеђења.

На пример, као да је значајније ако је неко по занимању уредник, а не уредница, или секретар, а не секретарица, или редитељ, а не редитељка, или директор, а не директорка. Уџбенички речник који ствара исправне језичке навике и овде би имао пресудну улогу.